Muškarci, ma koliko da krijete, znam da i vi umete da volite. Zato, ovo je kolumna za vas.
Žene, znate da smo kao sladoled – proizvode nas u različitim ukusima.
Godinama unazad govorimo o ženi kao blistavoj pojavi, jarkog karmina, sređene kose, naoštrenih štiklica i još oštrijeg stava. Predstavljamo je kao onu koja sve može, koja sve ume. Žena je dovoljno jaka da prevaziđe i prebrodi svaki krah. Ona je krv i meso otelotvoreno u oblinama za kojima se žudi. Njeno telo čeka neke ruke, pa tim istim rukama zabrani da ga dotaknu. Njene usne su napupele, čekaju ljubljenje, čekaju ugriz, čekaju repliku. Žena će zamahom kukova, prelaskom prstiju po ključnim kostima, zamahom kose, podignutom bradom koja prkosi sagovorniku i pogledom ispod trepavica koje čuvaju Svetu Tajnu Zavođenja stvoriti i oboriti čitav jedan svet koji tapka u duši njenog sagovornika.
Žena je sposobna da izazove rat i umiri ga. Rat kopljem, rat duša, rat neumirenih požuda. Žena ume da bude na čelu najuspešnije kompanije, ali ume i da pripremi najbolju gozbu. Žena manipuliše slađe od bilo koje čokolade, njene zlobe su iskreni iskaz njene sposobnosti da upravlja koncima koje drži u rukama. Ona je Jin i Jang čovečanstva, Dobro i Zlo, ona sme da bude ishitrena i neurotična ako je jednako negovana i lepa, ona će biti obrazovana i smela, jer samo takva žena jeste ona koja se ne plaši nijednog ogledala ili izloga u prolazu. Žena daje život koji kasnije pretvori u bit, ona utiče na individualne kataklizme onih koji su joj na rukama. Kada je prvi put digla glas protiv režima koji joj je bio nametnut i pokidala lance sveta koji ju je držao kao taoca, žena je znala da će od tog trenutka pa nadalje biti sve. Sve što želi da bude. A opet… stavljamo je u kontekst krhkog bića koje, iščekujući poziv koji nikada ne dođe, sedi, plače i kune muški rod. Zašto?
Većina žena zaista pati od emotivnog invaliditeta, koji je nastao kao posledica neke prethodne, mukotrpne veze ili manjka sreće da sretne čoveka koji će je upotpuniti. I upravo ovakve žene jesu one po kojima se definiše celokupna ženska populacija. Kulturno-socijalni razvitak žene, ma koliko ženu vukao unazad, dao joj je i luksuz da u svakom trenutku bude nestabilna i krhka, a da joj se ne zameri. A žene, suštinski hedonisti i večiti konformisti, razbaškarile su se u svojim slabostima i počele da ih cede i koriste sve dok od njih ne ostane ni trag. Međutim, u tom vrelu žena koje, u izostanku zanimljivijih stvari kojima bi se bavile i, kako lično smatram, naletima dosade, padaju u agonije zbog patnji za svojim muškarcima, potpuno smo zanemarili onu kategoriju žena koje, u ma koliko visokim štiklicama stajale, ne dozvoljavaju da im ispucalo tlo pod nogama zakoči nijednu narednu destinaciju. O takvim ćemo ženama danas govoriti.
Dok jedne za vama pate, drugima ste igračke. Birajte pametno
Mada nisam pristalica generalizacija i klišea, oni se često pokažu kao validno objašnjenje za mnoge situacije. U vezi sa tim, moraću da primenim generalizaciju u kojoj ću vas podsetiti na religijsku priču o prvobitnom grehu, onom koji, sudeći po biblijskim zapisima, svi u sebi nosimo impregniran od rođenja. Da nije Adama i Eve, čovek danas ne bi postojao, a time bi mu bio uskraćen i luksuz da tako rasipnički greši. Da naši praroditelji nisu bili izbačeni iz Božjeg zagrljaja i spušteni na grešno i varljivo tlo, danas ne bismo hodali ova hodočašća puna tumačenja, briga, dilema, pretpostavki. I, konačno, greh ne bi bio počinjen da nije bilo Eve – prve žene koja je zgrešila, prve koja je navela muškarca da greši, one beskrupulozne žene koja je iskoristila muškarca kako bi utolila sopstvenu želju za zabranjenim. Ona je, religija nam objašnjava, kažnjena time što će krvariti svakog meseca i što će rađati u bolovima. A muškarac… time što će kraj sebe imati jednu Evu.
Eve modernog vremena svuda su oko nas. I upravo su one te žene o kojima govorimo u ovim redovima. To su bića koja često opisuju kao žene sa muškim mozgom, odvojene od osećanja, sa istančanim ukusom za dobru i kratkotrajnu zabavu i lični interes. Možda bi teze trebalo zameniti, pa ih ne karakterisati kao žene sa muškim mozgom nego, jednostavno, žene. Replike prvobitne žene, bolje. One koje rizikuju da izgube raj, jer su preveliki sladokusci da bi odolele iskušenju.
Ovaj tip žena nisu one koje tipično svrstavamo u jake i sposobne žene. To nisu one žene iz prvog paragrafa koje primerenom upotrebom sebe postižu sve. To su individue obučene u ruho manipulacije, “buntovnice s razlogom”, emotivni konformisti. One su noćna mora svake žene i svakog muškarca, jer ne tragaju za emotivnom ispunjenošću, niti je pružaju. Ili, ako to rade, rade sa konkretnim ciljem, ne ljubavi radi. Njima (ne)paran broj istovremenih partnera nije ni moralni ni etički problem, njihova želja za rušenjem (društveno) zabranjenog jaka je i ide u korak sa njihovom suštinskom željom da samo sebi ugode, nezavisno od broja “ranjenih”.
Ako ovakva žena želi da vas povredi, povrediće vas kada najmanje očekujete i kako nikada niste sanjali da će to uraditi. Lako će vas kroz par dana zameniti nekim novim, gorim ili boljim. I neće u besu pocepati vaše zajedničke slike. Štaviše, gledaće ih s vremena na vreme i misliti kako sada mora da briše prašinu sa njih. Ovakva žena će vam, posle zajedničkog vikenda s porodicom, hladnokrvno saopštiti da više ne možete da se viđate, jer joj je interesantnije sa nekim drugim. Neće vam se javljati sve dok joj ne zatrebate. Iz vašeg kreveta otići će u tuđi. Bićete joj smešni kada joj kažete da je volite. Neće za vas napraviti vremena između obaveza, jer ona je sebi prva. Na njoj “ne rade” taktike nejavljanja, ne nadajte se. Nećete ni znati da ste zaljubljeni i izmanipulisani ukoliko vam ona ne prizna. Na vas gleda razumom, ne srcem. Emocije joj se uvek slažu sa cipelicama i lakom za nokte. Njena reč je zadnja.
Kako ćete prepoznati ovakvu ženu u masi drugih? Nećete. Njene oči nisu ogledalo te njene duše, šminka ume dobro da sakrije ne samo neravnine nego i suštine. Njena usta nisu puna naglašene želje da greše. Ona ne stavlja da znanja da vas želi samo ponekad. Nije ni najlepša ni najizazovnija žena u prostoriji. Možda ni najglasnija. Ali kada shvatite da je to ona, već je kasno, jer… bez nje više ne možete. Birajte pametno, muškarci moji, ipak smo zajedno u celoj ovoj životnoj zbrci i ranjavanju.
Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.
