Pametniji popušta, znamo. Ali ponekad je možda pametnije prepustiti onom drugom da ispadne pametniji i terati svoje do kraja. Stvarno, kako se svađate? Da li ste uvek vi onaj dežurni pametniji, koji na kraju spusti loptu, jer su oni sa kojima se svađate uporniji, drčniji, bezobrazniji, tvrdoglaviji, tupaviji?
Nije li popuštanje način na koji se učite odustajanju? Jer, kad ste se već naprimali i upustili u svađu, imate li nameru da isterate stvar do kraja? I gde je kraj? Neke svađe traju danima, neke se gase samo da bi opet planule prvim povodom, neke traju godinama i decenijama.
Svađa je svakako besmislena, osim za one koji uspevaju da sve ostale nateraju da ispadnu pametniji. Da prvi popuste. One koji su naučili da “hvataju na dreku“ da šize, galame, optužuju i drame dok svima ne izađu na nos i dok ne dignu ruke. Samo ako ste takvi, svađa za vas ima smisla – tako postižete sve što hoćete. Izmorite protivnika, koji digne ruke jer shvati da ne vredi raspravljati, da se nećete urazumiti, da nećete uvažiti njegove razloge, ni postupiti prema njegovoj molbi ili zahtevu.
