Drugarica mi se hvali da je ovih dana napravila dobar selfmarketing, pa sad vija momke samo tako. Mislim, oko prsta. Druga mi se žali na ogavno odrađen PR devojaka jedne vodeće agencije, koje nemaju znanje ali im je zato selfmarketing na mestu.

Neko vreme nisam radila i aktivno sam tražila posao. Preko mene i pored mene u brzom hodu prolazili su ljudi kojima se, čini mi se, selfmarketing slaže uz pantalone ili čarape. Kada malo bolje pogledam, ovih dana sve češće čujem da mi treba dobar selfmarketing. Kad kažem pa šta da radim? Kako? Kažu nauči. Od koga i šta? I na kom fakultetu taj predaje?

Ja marketing obožavam, volim dobre kampanje, znanje u toj oblasti je relativno, ali selfmarketing mi, kažu, nešto ne ide. Možda je greška u mom postavljenom pitanju, pa da idem unazad? Šta selfmarketing nije?

Normalno izgledam, prema onome lepota je u oku posmatrača, a i u ime godina, sasvim sam zadovoljna sobom. Logično. Kada nisam bila, prvi put sam bila na dijeti, uspela, sad sam na vežbama. Logično. Fakultetski sam obrazovana. Zato što sam od i osnovne znala šta hoću. Logično. Volim da jedem i kuvam. Sve to volim da radim za svoju porodicu i prijatelje. Logično. Volim urednost dok prija, a ne zanosi u komplikovanost. Volim čisto, ali ne baš da mirišem na ćebe ceo dan. Ako radim u svojoj kući, to ne smatram poslom već svojom osnovnom higijenom. Logično?

E, tu mi je jedna osoba rekla da nisam logična. Kako, bre?! Ja se uvek jako bunim kada neko ima suprotno mišljenje onome što je logično.

“Ljudi misle da si besposlena jer ne kukaš. Ti, bre, nemaš selfmarketing!”

“Znači da kukam?” Kaže: “Ne, nego da govoriš šta si sve radila, i to na sva zvona.”

Pa kome je zanimljivo da me sluša kako sam kačila zavese u svojoj kući i kako je malo falilo da padnem sa stolice? Kome je zanimljivo kako sam se dosetila da od sada u sva jela stavljam kuvani paradajz, em zdrav, em mrzim zapršku i teška jela.

“Ma ne, ne”, kaže mi isti izvor. “Moraš da naglasiš da npr. spremaš ručak”.

“Aaaaa, ali meni ništa ne smeta da kuvam ručak i pričam sa tobom online. Mislim ne idem po vodu na izvor ne kopam po bašti za luk, a i tu mi je sve”.

“Da”, kaže savetnik, “ali bolje zvuči, ono u poslu si. Nemaš ti baš vremena za sve”.

“Kako, bre, kad se sve može samo rasporediš vreme?”

“Jeste”, kaže isti, “ali većina ljudi to ne ume”.

Aha, skontah napokon, znači selfmarketing je kada se praviš da spremaš za 12 osoba a u stvari si samo malo sporiji od drugih.

A da ne zaboravim, prema rečima savetnika i partneru moram da prepričavam šta sam sve u svojoj kući radila. “Jao dragi što sam se namučila oko prozora, c c c.”

Au, pa ko još voli da pere i rinta, pa normalno je da se umoriš, ali ako još i to ponovo pričam pa smoriću se kao budala. Pa onda, ako ti  ne baš omiljeni prijatelj pošalje friend request, a ti malo sačekaš, ne prihvatiš odmah. Kao toliko si zatrpana poslom, da nisi videla. Auuu. A kad odeš na razgovor za posao, sediš, kuliraš, gledaš plen u oči. Mrtva ‘ladna.

“Kako, bre, mrtva ‘ladna? Pa hoću da radim!”

“Ma jok, oni ti treniraju reakciju na stres, pa kad vide da si cool, ima da te prime.” Siguran je savetnik.

Jednom rečju, šta god da radiš nekom kaži. I stalno budi kao da imaš negde pametnije da ideš. Prema paroli – “Ja sam samo tu u prolazu”.

“E, znaš šta?”, kažem ja svom savetniku, “ima i srpska reč za to. Femkaj se, brate mili. Kao “pokondirena tikva” pa kud puklo. Ili tikva ili ti.”

Sve mislim da takva filozofija nikome ne može da donese dobra i da normalan čovek kada ugleda kozu u daljini i dalje misli da je koza, čak i da izbliza priča francuski. I dalje je koza, ali koja zna francuski.

Radila sam u jednoj firmi u kojoj su svi bili stalno u poslu i stalno kukali da su zauzeti. Pitala sam ih jedan dan, kako to? Kada je neko stvarno zauzet, taj ne stiže da kuka, već radi i ćuti. Kao u pesmi, pogledi su govorili više od reči. A ja sam sa odrađenim poslom izgledala isuviše besposleno. Sada je smešno, a tada sam bila u šoku.

Možda je pile mlado, talentovano i puno radnog elana, ali koka ima bolji selfmarketing – ori se celo dvoriste!


Nataša Naumović brzo priča, brzo kuca, a još brže misli. Zaljubljena u marketing, pisanje, kulturologiju i modu. Voli da kuva i da dobro izgleda u kuhinji. I misli da to nije nista neobično. Ne voli šablone i ljude koji kažu to niko ne radi. Voli svoje prijatelje i brata i od skoro potpuno zaljubljena u jogu.

Editors choice