U ne tako davnom 18. veku ženama je bilo uskraćeno obrazovanje i rad van kuće, a jedini izlaz iz tih okvira pronalazile su one koje su se odavale najstarijem zanatu – prodavanju sopstvenog tela, na šta niko nije mogao da im uskrati pravo. Bogatstvo je bilo i ostalo jedina bezbedna zona – novac je uvek obezbeđivao izvestan stepen samostalnosti, čak i u najpatrijarhalnijim okvirima, ali je zato siromaštvo moralo da pronađe sopstvene, nedostojanstvene i neizbežne načine. Bludnice 18. veka su – neočekivano – utrle put savremenim shvatanjima ženske nezavisnosti.
One su shvatale da je novac izvor moći
Novac daje pravo odlučivanja, obezbeđuje neki stepen slobode i nezavisnosti, a kad nisi bogata naslednica, niti možeš očekivati da se udaš bogato, pa čak ni pristojno i živiš u patrijarhalnim okvirima koji ti uskraćuju sva prava, onda je izlaz jasan – prostitucija. Bludnice 18. veka su dobro razumele vrednost novca i postavile su osnovne principe ženskog preduzetništva – ulažeš ono što imaš da postigneš dobit i uložiš je u razvijanje posla (da postaneš Madam sa svojim lokalom i devojkama koje rade za tebe) – u jedinoj oblasti koja je ženama tada bila dostupna. Alternative nije bilo, a seks pretvoren u novac značio je slobodu koju nikada ne bi imale da se nisu odvažile da postanu bludnice.
