Veličina čaše za vino neprestano raste i nadalje, sve do devedesetih godina – kada počinje naglo da se povećava. Na kraju 20. veka, vinska čaša ima zapreminu od 300 mililitara. Nekoliko faktora utiče na to, kažu istraživači – prvo, vinska kultura je postala moderna. Velika čaša omogućava da se bolje oseti miris vina, ali i da se više popije na otmen način. Zatim, vino je postalo dostupno u supermarketima, za konzumiranje u sopstvenom aranžmanu, a uz to ide “edukacija” o tome kako kod kuće fino piti vino, a ne kao neka pijanica. Ekonomski momenat je naravno, najbitniji – služenje vina u većim čašama po kafićima i restoranima, povećava prodaju za 10 odsto.
U svemu je naravno, nezaobilazan psihološki momenat – alkohol je postao dostupan svima i svuda, jedini legalan način da promeniš stanje svesti i pobegneš od stvarnosti. A ljudska potreba za bežanjem raste sa civilizacijskim i tehnološkim napretkom, odnosno, sa pritiskom i zahtevima načina života. Ljudi žele da piju i da se opijaju – a ako za to koriste vino, onda nisu obični alkoholičari, nego poznavaoci i ljubitelji, jer uz vino ide poezija (a što se ne bi računale kafanske pesme, za srču do kolena i seču vena), romantika (uključujući i patetično zvanje i uznemiravanje bivše u pijanom stanju) i dobra hrana (da može više i duže da se pije, odnosno, da se ne napiješ već od jedne čaše).
Vino je, uopšte, plemenito i posebno i treba da ostane barem privid da je to i dalje tako, iako svako može da ga kupi u prodavnici i navrne iz flaše. Zato je bitna čaša. Što veća, to bolje. Dobro je i znati nešto o tome koja čaša je namenjena kojoj vrsti vina.
