HappyNewYear Kako za’ebati Novu godinu

Ne možeš to objasniti ovim našim frajlama – mužjaci hispano romanske populacije kad doputuju u Srbiju i slične zemlje u planu imaju samo da overe neku curu, koja opet mašta da je taj neki prevede preko i učini kontesom (i da, džep im je tanak koliko i IQ pametnica koje se vrzmaju oko njih). Ne, one su insistirale da se ide u “Lava bar”, bez obzira što doček nije bio u organizaciji kluba već nekog prevaranta koji ga je zakupio. Elem, pića je nestalo, hrane nije ni bilo, cure su razočarano gledale u žabare, koji, videvši da od njih nema vajde su se ustremili na ribe za susednim stolom.  Da ne dužim, u jednom trenutku se pored mene stvorio frajer i po, despotskog pogleda, ragbi ramena držeći u rukama dva koktela kojima nismo uspeli da nazdravimo jer smo se, na opšte zgražavanje svih istog trenutka počeli da ljubimo. I dok su se ribe u haljinama za svadbarske prilike  pitale gde su pogrešile, a ja naočitom momku saopštavala svoje ime, vrlo zadovoljno sam pomislila: “Bravo, Martić! Opet si zeznula novu godinu!”

Dakle, najveća greška u vezi dočeka NG je – očekivati previše. Naime, ako prethodnih 12 meseci nisi usmeren ka dragim, ljudima, provodu, flertu i iznenađenjima, teško da će se sve to poklopiti baš poslednjeg dana u godini. No, krenimo redom.

Pare – ako ti je 50 evra preveliki trošak, onda nemoj da ih baciš. Zatvori se na gajbi sa bocom vina i isplaniraj fond za narednu godinu. Ako, pak pomišljaš da grdne pare izdvojiš za doček, neće ti se posrećiti, jer niko ne voli stipse koje se otvaraju samo u posebnim prilikama.

Gde otići – ili neki šatro nadrkani klub, ili kućna varijanta, ili preuređen državni restoran. Zvuči otrcano? Tako je. Mesto ne garantuje provod. Pozovi ljude zbog čijeg si postojanja zahvalan svevišnjem.

Partner – imaš dve opcije. Ili ćeš podržati domaću privredu tako što ćeš ga nalivati “jelenkom” uz kevine sarme dok “Kursadžije” doživljavaju svoju umetničku katarzu, i posle ga častiti oralcem, ili ćeš ga naterati da se pridružite vašim otrcanim sparenim prijateljima, što u kućnoj varijanti (bez orgija, dakako), što u nekom bircuzu na kom piše “diskać”.

Bez partnera – frajere kao što je Lazar, dečko sa početka priče, svakako nećeš nahvatati, eventualno ako ti se posreći dovatiće te neki tinejdžer koji će ti zbog absintha u ruci izgledati starije. Ajde sad iskreno, koliko ljudi znaš koji su se upoznali i smuvali na dočeku? Nula! Dakle, ne očekuj sudbinsko poznanstvo (ma šta sugerisao Amitz).

Odežda – moj predlog je da obučeš aljinče od pre deset godina. Velika guzica? Jedi brokoli ovih par dana do dočeka, opušteno, ionako će se ti kilogrami vratiti. I dalje tesno? Obuci nešto što imaš od ranije u kombinaciji sa nekim iskričavim detaljem, ionako smo na tim fotkama svi pijani i iskrivljeni, tako da garderobu niko ne gleda.

Opet presija – ništa se spektakularno desiti neće. Samo opušteno, preživeli smo i novi milenijum i kataklizmu. Ne veruj flajerima, bilbordima i ljudima koji te pitaju gde ćeš (oni obično ni vikend ne mogu da organizuju). U sobi sa bocom vina, ili u klubu sa 1,000 ljudi, ne zaboravi da je žurka u tebi.

Čak ako baciš pare na “all inclusive” party koji se ispostavi kao propast, nađi nešto dobro u tome. Iako je logičniji sastav Skupštine nego Lazar i ja kao par, to nas ne sprečava da se posle par godina, uprkos nepremostivim razlikama, družimo. Ja mrzim njegove tetovaže i što navija za Partizan, a on misli da sam udarena zbog ljutih koktela koje ispijam i što ga teram da mi pokazuje fotke svog mačka Dimitrija. Kako god, velika je stvar kad ti neko kaže: “Čitam ja ove tvoje priče, smešno pišeš, a opet si ozbiljna.”

Ako iz propast dočeka izvučeš najbolje, zamisli šta sve možeš iz prosečnog dana?


Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.

Editors choice