Adekvatni opisi koji se mogu dati za rad Karen Walker, modne kreatorke sa Novog Zelanda su: detinjasto, nevino, slatko i ženstveno, optimistično, ljupko, simpatično kroz groove 60 ih; “geek chic”, “street look” i jedan nepretenciozan stil koji deluje osmišljeno s lakoćom. Tema koja se ponavlja je uzimanje ekstrema i pakovanje kroz miks muško – ženskog, luksuznog i ne luksuznog, mračnog i super slatkog. Stalna inspiracija je autsajder devojka.
Kolekcija za proleće/leto 2011, koja je prikazana u Njujorku kao i ostale svih prethodnih godina, inspirisana je radom američkog fotografa William Eggleston-a, pionira kolor fotografije i jednog od najznačajnih fotografa ikada.
Eggleston je beleženjem naizgled nebitnih trenutaka otvorio sasvim novi smisao poimanja umetnosti fotografije i izvršio ogroman uticaj na mnoge kojima je fotografija kao medij bila privlačna. On je uspeo da svakodnevnicu uzdigne na prelepo i izvanredno. Njegove “obične” fotografije provocirale su i ukazale na čari onog “nebitnog” i zainteresovanom pojedincu otvorile čula da svoje lične “obične” trenutke postavi kao značajne. Njemu je dato priznanje za uvođenje kolor fotografije kao umetničkog medijuma u galerije, koja je do 1970. bila potisnuta zbog crno-bele. Atmosfera koju postiže, estetika i paleta boja koja se proteže kroz njegov rad su nešto što uvek iznova opija i stvara poseban osećaj.
Karen Walker je upravo inspirisana tim koloritom krenula u realizaciju kolekcije, uz noseću misao “ordinary – make extraordinary!”
Čudnovato ali šik, “girly” ali kul. Izražajan kolorit, šareni dezeni sa motivima koji se ponavljaju, dosta primaljivih materijala, komada kao i kombinacija. Neke su više “girly”, a rekla bih da je bakin orman deo inspiracije; neke dečačke, al svakako je i taj aspekat dečjeg i ovde provučen sasvim očigledno. Sve odiše optimizmom i vedrinom. Ima šarm i svežinu.
Iako deluje šareno, paleta boja je prilično sužena: uz narandžastu koja dominira i kojoj se pridružuje i crvena, izražajna je i žuta, a zatim bež, braon i oker, bela, siva i srebrna, plava. Interesantno je to upućivanje na boju- kao da ima jednu paletu koju je odabrala i nju jako naznačava i ne dozvoljava nekoj drugoj boji da zaluta i pokvari koncept.
Estetski je održala pečat svog dosadašnjeg rada i ono po čemu je prepoznatljiva kroz taj manir detinjastog i nije preterano atmosfera Amerike 70 ih sa Egglestonovih fotografija utisnuta kroz njenu kolekciju. Kao što ni odabir jarke narandžaste ne mora nužno da se dovede u vezu sa njegovom fotografijom; suptilniji ton bi se pre povezao sa njim.
Iako je pojedinačno bilo dobitnih kombinacija, pa i komada samih za sebe, kao celina je malo ipak bilo “too much”. Osim što je dosta toga asociralo na “pidžama party”, narandžasta je možda mogla da se dozira u kombinovanju čime bi, takoreći, dala pravu meru, a ideju koju je eksploatisala dovoljno naznačila, bez potrebe da se naglašava. S tim naglašavanjem možda prerasta u nešto što cilj i sama ideja bila nije. Jer, u ideji Egglestona, samo prirodno naznačeno je upravo taj dobitni tiket.
Serija snimaka iz backstage-a.
Ipak, ne treba biti mnogo strog, jer optimizam i lepota koju Karen Walker propagira, su svakako nešto što budi određene emocije koje svrstavaju nju na jedno posebno drago mesto današnje modne scene.
Marija Mak je neurotična i analitična “belle de nuit”. Uzdahne uz dobar prêt-à-porter, mrak u klubu, film u kinoteci ili svojoj sobi.
