Republika Malta je ostrvska zemlja. Prostire se celim Malteškim arhipelagom koji sačinjavaju tri velika ostrva, Malta, Gozo i Komino. Tu su i mnoga manja ostrva, uglavnom nenaseljena. Nalazi se gotovo u sredini Sredozemnog mora, vrlo blizu svih važnih pomorskih tačaka, zbog čega je od davnina veoma važno strateško uporište Feničanima, Grcima, Rimljanima, Arapima, Normanima, Aragoncima, Habzburzima, vitezovima Malteškog reda, a u novije vreme Francuzima i Englezima. Zbog viteškog reda, te granične pozicije na obodu hrišćanstva, katolička religija veoma je važna Maltežanima. Legenda kaže da se na Maltu nasukao sveti apostol Pavle. Osim što je po ustavu određena kao katolička zemlja, što je – vrlo neobično, ali istinito – uticalo na njihovu kuhinju.

Maltaaa Klopajmo na ulici: Na večeri sa vitezovima

Predivna La Valeta

Uprkos maloj površini – Malta je jedna od najmanjih i najgušće naseljenih zemalja – kuhinja Malte razlikuje se od ostrva do ostrva. Posebno se izdvaja Gozo i specijaliteti ostrvljana kao što su: gozitanski sir, gozitanska pogača, gozitanski ravioli. Na Malti se od davnina uzgaja posebna vrsta pčela, tipična samo za ovo ostrvo. S obzirom na položaj u katoličkom svetu, Maltežani su se trudili da u sva jela stave bar malo svinjetine, kao neku vrstu otpora muslimanskim uticajima. Kao veliki uvoznik hrane i drugih zaliha, Maltežani su prihvatili i prilagodili mnoge evropske recepte, posebno sicilijanske, francuske i engleske. Jedna od zanimljivosti je i to što je nacionalno jelo pržena zečetina. Nastalo je u inat Malteškim vitezovima koji su zabranili lov lokalne vrste zečeva sve dok se nije namnožila. U savremenoj malteškoj kuhinji ima popriličan broj proizvoda tipičnih za britansku kuhinju, kao što je vusterski umak (Worcestershire sauce), engleski senf, umak “Bovril” (to vam je duga i prilično bizarna priča, ukratko bovril je “tečna govedina”), umak “HP Sauce” (začinski umak za meso sličan vusterskom). Ostaje samo da pribavite namirnice i iznesete malo Malte na sto.

Barbuljata (ili Balbuljata)

barb Klopajmo na ulici: Na večeri sa vitezovima

Može se kašikom ili maže na 'leba

2-3 zrela paradajza
1 sitno seckani crni luk
1 kašika maslinovog ulja
2-3 kašike maslaca
sitno seckani beli luk
8 jaja
so i biber
1 kašičica seckane sveže nane ili peršuna

Oljuštite paradajz i očistite od semenki (tako što zasečete krst na “vrhu” paradajza i okrenete nadole, te lagano stisnete dok najveće semenke ne poispadaju). Naseckajte meso paradajza. Propržite crni luk na ulju i malo maslaca, dok ne smekša. Dodajte beli luk, paradajz i krčkajte još pet minuta. Lagano ulupajte jaja, posolite ih i pobiberite, pa prelijte preko luka i paradajza. Dodajte još malo maslaca i začin (nanu ili peršun). Mešajte lagano na tihoj vatri dok se jaja ne zgotove. Ovo je idealno jelo za vrele dane, posebno za doručak.

Fenkata (Zec u belom luku)

fenkata Klopajmo na ulici: Na večeri sa vitezovima

Marinirani zec, nacionalno malteško jelo

1 zec osrednje veličine (do kilo i po)
3 čaše crvenog vina
lovorov list
so i biber
3 čena seckanog belog luka
maslinovo ulje
600 ml bujona, supe ili rastopljene kocke

Isecite zečetinu na porcije. Posolite, pobiberite, ostavite da se marinira u vinu s jednim lovorovim listom. Mariniranje bi trebalo da traje najmanje četiri sata, a najviše preko noći (osam sati). Izvadite meso iz marinade, osušite ubrusom i pržite na vrelom maslinovom ulju, dobro sa obe strane. Dodajte scekani luk. Kad se masnoća otopi sa zeca, prebacite sve u đuvečaru, dodajte vino, začine i bujon, pa ostavite u rerni sat vremena dok ne omekša.

Imbuljuta (Kestenje u kakao umaku)

imbuljuta Klopajmo na ulici: Na večeri sa vitezovima

Sjajan i vrlo neobičan slatkiš

250 g sušenog kestenja
1 puna kašika gorkog kakaoa
100 g šećera
sitno seckana kora mandarine

Isperite kestenje. Stavite u veliku činiju i prelijte vodom. Ostavite namočene preko noći. Uklonite zaostale ljuspice, a vodu procedite i sačuvajte za kuvanje. Kestenje kuvajte dok ne smekša. Dodajte sve ostale sastojke i kuvajte bar pola sata. Ako je kestenje još u previše retkom umaku, krčkajte dok se ne zgusne. Probajte i ako nije dovoljno slatko ili čokoladno, dodajte još kakaoa ili šećera. Služite toplo.

Izvor fotografija: La Valeta – Wanderlust, Barbuljata – Ramanda’s Spicy Passion, Fenkata – Aree Witoelar, Imbuljuta – Pippamatei

Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice