Knjiga koju smo sanjali: “Beograd večiti grad”

Knjiga koju smo sanjali: “Beograd večiti grad”

Sa poslednjim danima stare godine u beogradske knjižare stigla je nestrpljivo očekivana knjiga Aleksandra Diklića “Beograd večiti grad”. Zapravo, božićnu kupovinu poklona u gradu obeležila je priča o Beogradu.

Kako je ova knjiga osvojila čitaoce i pre nego što su uspeli da je pročitaju?

Aleksandar Diklić je autor obimnog projekta “Beograd večiti grad” emitovanog na RTS-u. Veruje se da još nije prikazana istorija Beograda na tako zanimljiv način. Stiče se utisak da autor nije skidao samo koprenu s minulih vekova već i sa naših očiju. Kada se odgleda serijal, pored zatečenosti neobičnim informacijama koje nikada ranije nismo čuli u tako očaravajućem kontinuitetu, možemo registrovati i jasno osećanje strahopoštovanja. Logičan sled je knjiga u kućnoj biblioteci.

Diklić se mahom bavio onim što je ostalo van zvanične nauke. Tragao je do perfekcije za intrigantnim i interesantnim delovima istorije pokušavajući da dosegne sliku minulih vremena, dodirne ambijent, karakter, narav i duh naših predaka. Kako su u Beograd ulivene nebrojene kulture, Aleksandar je istraživao svoj grad od detinjstva i tada još uvek otvorenih sakrofaga i laguma, tvrdeći da nema sličnog grada i da ga reč “neverovatno” najbolje opisuje.

Beograd je jedan od najstarijih gradova na svetu. Rušen je preko 100 puta, a 30 puta je bio razoren do temelja. Ne bi trebalo da gledamo Beograd estetskim fokusom, savetuje nam pisac. Ovaj grad ne može i ne treba u tom smislu da se takmiči sa evropskim gradovima u kojima je očuvana čak i srednjovekovna arhitektura. Zato je Beograd slučaj za sebe i nema mu sličnog. Njegova panorama je spomenik života nad tolikim umiranjem.

Beograd je grad u kome su čak i Turci naučili da sanjare, što su i radili kad ne ratuju. Grad koji su i njegovi osvajači poštovali zadivljeni nad njegovim upornim rađanjem iz pepela. Beograd je na najlepšem mestu u Evropi, a među četiri grada sa najboljom strateškom pozicijom na svetu.

Sentimentalno putovanje kroz istoriju Knjiga koju smo sanjali: “Beograd večiti grad”

Sentimentalno putovanje kroz istoriju

Na Zelenom vencu Rimljani su imali arenu. Jedan Beograđanin po imenu Jovijan bio je čak i imperator. Na vlast je došao greškom, a tako je i otišao. Kada bi bilo novca i dobre volje mogli bi iskopati iščezli grad ispod našeg grada.

Mnogi su se ovde odmorili, iskrcali, oženili. Recimo, Atila “bič božji”. Beograd je razvaljivao katapultima. On je bio možda jedan od najmorbidnijih osvajača. Pretpostavlja se da je Atilina svadba bila u blizini, a možda i u samom gradu. Beograd mu nije ostao dužan za razaranje. Preminuo je posle prve bračne noći od otrova ili možda preteranog uživanja u prethodnom trodnevnom svadbenom jelu i piću. Postoje dva predanja o njegovoj sahrani, ali sigurno je sahranjen na našem području. Sahranjen je na dnu reke Tise, gde je spuštena urna s njegovim pepelom ili u okolini samog Beograda gde je zbog njegove sahrane tok Dunava skrajnut, privremeno, a zatim je voda vraćena da zauvek sačuva njegovu grobnicu.

Najvoljeniji vladar Beograda bio je predstavnik vizantijskog humanizma, despot Stefan Lazarević. Poštovali su ga i Turci i hrišćanska Evropa. Beogradu je doneo slavu, a Srbiji predah i zlatno razdoblje.

Mnoštvo emotivnih rečenica zatvaraju ovu knjigu. Evo nekoliko od njih.

Šta je nagonilo tolike narode da daju svoje najbolje ratnike ne bi li Beograd osvojili i zadržali pod vlastitom zastavom? Filozofi pitaju, šta su značile sve te pobede ako ne sutrašnje poraze? Nebrojene krvi i kulture su se ovde spojile. Ko je bio srpski despot Stefan Lazarević, najlepši vitez Evrope i graditelj Beograda? Šta je Turke navelo da Beograd otimaju Evropi ili Austrijance da osvajajući ga prave mučenike od svoje aristokratije, a šta opet hrabre Srbe da drevni grad konačno za sebe zauzmu?

Razbesnela avet vekovnog razaranja ovde je izgubila bitku sa životom. Evropu sa ušća Save u Dunav pozdravlja njen najgaraviji sin. Pobednik! Vitez Evrope i večiti princ Azije. Dobar grad. Večiti grad. Beograd!


Slavica Trajković misli da su reči najlepši i najopasniji poklon koji je Bog dao čoveku i zato se često plaši sopstvenih knjiga. Majka je trojice mladića i strastveni kolekcionar ostavljenih mačića. Veruje da su skromnost i umerenost osobine elite.