„Muškarac i žena treba da budu dovoljno udaljeni, da ne bi bili udavljeni“ kaže jedna mudrost. Ona ne govori o vezama na daljinu, mada se može primeniti, već o neophodnom slobodnom prostoru za disanje. Bliskost je dragocena, ali suviše prisnosti stvara nezdravu atmosferu.
Žene cene povezanost, insistiraju na njoj, nastoje da je stvore i održe. Kad muškarac počne da se oseća kao muva u paukovoj mreži, znači da je pritisak prisnosti postao suviše zagušljiv. Tada on traži prostor. Čist vazduh. Da udahne punim plućima i opet se oseća kao svoj čovek.
Ako mislite da i dalje bude vaš čovek, olabavite malo. Još bolje, olabavite mnogo.
Naravno, nije pravilo da se samo muškarci otimaju prevelikoj prisnosti, ali je češći slučaj. Neke žene takođe najviše cene svoju slobodu i svoj prostor u bukvalnom i manevarskom smislu, a takve najčešće nailaze na muškarce koji dave svojim zahtevima i potrebom za povezanošću.
Ovo preterivanje se izražava u različitim oblicima – kao kontrola, simbioza i lepljivost.
U redu je poznavati dnevni raspored svog partnera i očekivati da se u određeno vreme nalazi na određenom mestu, ili da se javi, jer bi trebalo da je završio sa obavezama. Ali zvanje i slanje poruka, da bi se tačno utvrdilo da li se raspored možda promenio, muškarci doživljavaju kao kontrolu. Ako je na nekom sastanku, koji se produžio i sa poslovnog prerastao u druženje uz jelo i piće, ali i dalje predstavlja poslovnu obavezu, nerviraće ga dodatno što mu šaljete poruke na svakih petnaest minuta.
Ako je već rekao da ne zna kada će završiti, znači da ne treba da istrajavate i očekujete da ćete ipak sprovesti svoje zamisli za to veče. To što ste vi planirale romantično veče i spremile mu neko gastronomsko ili erotsko iznenađenje, ili i jedno i drugo, on ne može da zna. Niti mu je važnije od obaveza u kojima se trenutno nalazi, čak i ako mu nisu veoma prijatne. On ne razume šta tu ima da se drami i zašto ga proveravate, kao da mu ne verujete da se nalazi tu gde vam je rekao i da radi to što vam je prijavio i ne želi da ga uznemiravate.
Pitanje prisnosti ovde podrazumeva da ćete znati da treba da ga ostavite na miru, da ostavite svoje romantične planove za drugi put i da konstruktivno upotrebite slobodno vreme koje ste odjednom dobile na poklon. Vi možda ne želite to vreme da potrošite na bilo šta drugo i osećate se uskraćeno, ali to je razmaženo i glupo. Jer ako među vama ima dovoljno prisnosti, tojest, ako je ona snažnija od vaše sebičnosti, onda ne bi trebalo da se prepuštate durenju.
Toliko je stvari koje možete da radite umesto da čekate i nervirate se i eskalirate u labilnosti i sebičnosti, da je idiotski nabrajati ih. A radi se jedino o tome da kad izvisite shvatite i da nemate svoj život, da ste ga nekako izgubile u svoj toj povezanosti i prisnosti u koju se zakljinjete. Možda ste zaglibile u simbiozi, pa prosto ne funkcionišete samostalno, a možda ste se toliko zalepili za partnera, da on počinje da oseća kako ga samo vaše prisustvo zamara.
Možda zaista crpete iz njega energiju koja vam je potrebna da se pokrenete i budete konstruktivni, a to je naporno i neodrživo. Suviše očekujete od prisnosti. Jer ona pre svega znači poznavanje i razumevanje, dok sve osim toga predstavlja strahovanje i tripovanje.
Kad imate svoj život, obaveze, interesovanja i slobodu delovanja van granica veze, onda ste i zanimljiviji i poželjniji, a i podnošljiviji kao partner.
Pročitajte i ovo:
