Svet u kojem živimo odavno je dobio epitet virtuelni ili digitalni.Većina mladih, a i malo starijih, danas započinje ili završava dan sa “Dragi Facebook, …”. Statusi na Facebooku ili Twitteru postali su moderna verzija ličnog dnevnika. Za razliku od nekadašnjih dnevnika koji su bili intimni i tajni, današnji digitalni dnevnici pišu se u strogo poverljivoj javnosti. Popularizacija privatnog i intimnog postala je stil života današnjeg čoveka koji svakodnevno koristi društvene mreže.

Kakav uticaj imaju društvene mreže na naše društvene odnose? Da li svakodnevno deljenje ličnih informacija sa drugima i održavanje komunikacije sa više prijatelja istovremeno podstiče naše društvene veštine i odnose ili ih na neki način ugrožava?

Možemo izdvojiti neke pozitivne, ali i negativne uticaje koje korišćenje socijalnih mreža ima na naš svakodnevni društveni život. Procenite sami, šta su prednosti, a šta nedostaci.

Društvene mreže nude mogućnost lakšeg i bržeg pristupa drugima.

Jedan brzi “poke” ili simpatični virtuelni poklončić dovoljan je znak upućen drugom da nas interesuje i da želimo da započnemo komunikaciju. Kontakti se stiču brzo i lako, bez uobičajnog stresa i napetosti na koje često nailazimo u realnim društvenim okolnostima. Neki ljudi su prirodno zatvoreniji, međutim, u virtuelnom prostoru sve deluje mnogo opuštenije i otvorenije za sklapanje novih poznanstava.

foto15 Koliko su društvene mreže “nedruštvene”?

Naš virtuelni društveni život često utiče i na naše realne društvene odnose... Like!

Imamo pristup mnogim informacijama i resursima više nego ikada ranije.

Ukoliko imamo neki problem, pitanje ili želimo da podelimo iskustvo, dovoljno je da napišemo kratak status i već neposredno nakon toga dobijamo razne odgovore od različitih ljudi. To nam može pomoći da rešimo dilemu ili nas upućuje na potencijalne odgovore koje tražimo. Isto tako, i sami možemo biti od koristi i pomoći drugima savetom ili sugestijom. Na taj način ostvarujemo obostranu korist i poverenje, a virtuelni prostor postaje mesto gde uvek možemo pronaći nešto što nam treba ili nas interesuje, uz održavanje dobre komunikacije.

Društvene mreže nam omogućuju lakše poređenje sa drugima.

Na nečijem profilu pronalazimo razne pojedinosti iz privatnog života i na osnovu toga brzo stičemo utisak kakva je ta osoba i koliko je, i u čemu, bolja ili lošija od nas. Poređenje sa drugima može imati prednosti i mane, zavisno od toga da li ocenjujemo da smo “bolji” ili “gori” od nekog sa kim se upoređujemo. Međutim, problem sa upoređivanjem je u tome što uvek pronalazimo nekog ko je bolji od nas u nečemu, te postajemo hronično nezadovoljni. U svakom slučaju, naša procena drugih je retko kad tačna, jer se zasniva na iluziji koju gradimo o nekoj osobi na osnovu ograničenih informacija u virtuelnom prostoru. Ne zaboravite, jedina osoba koju stvarno dobro poznajete i sa kojom možete da se upoređujete ste vi sami. Svako drugo poređenje je besmisleno, jer retko koju osobu poznajemo tako dobro da bismo mogli da izvršimo preciznu procenu.

Društvene mreže nas često navode da virtuelnu povezanost sa drugima pogrešno tumačimo kao pravu bliskost.

Prava intima sa drugim ljudima gradi se vremenom, kroz deljenje iskustva, mišljenja i emocija, uživo, licem u lice, i često u ograničenom krugu prijatelja. Međutim, na društvenim mrežama lako upadamo u zamku onlajn socijalne popularnosti, ukoliko imamo veći broj prijatelja sa kojima smo u stalnoj virtuelnoj komunikaciji i koji nam lajkuju sve što kažemo ili uradimo. Naravno, mnogi od njih jesu naši realni prijatelji, međutim virtuelna dostupnost i lakoća komunikacije otvara vrata lažnim prijateljstvima, koja isključivo egzistiraju onlajn. Time često gradimo iluziju o sopstvenom bogatom društvenom životu i popularnosti, koja nestaje u trenutku kada se odjavimo. Umerenost ili ravnoteža između virtuelnog i realnog društvenog života jeste ono što će naše odnose učiniti ispunjenim i bogatim.

Verbalna komunikacija, slike, zvuk i multimedija postaju dominantni oblici komunikacije.

Na društvenim mrežama, kao i uopšte na internetu, najzastupljenija je verbalna komunikacija, kao i komuniciranje posredstvom slika, zvuka i multimedijalnih sadržaja. Ovi vidovi komunikacije omogućavaju brzi protok informacija i jasnu sliku. Međutim, da bismo zaista upoznali drugu osobu pored verbalne, vrlo je bitna i neverbalna komunikacija ili govor tela. Upravo takva neverbalna komunikacija jeste ono što dopunjuje razgovor i učvršćuje kontakt. Možemo imati određenu predstavu o osobi koju poznajemo samo virtuelno, dok uživo čitav taj utisak, pa i kad razgovaramo o istim temama, može delovati potpuno drugačije upravo zbog uticaja neverbalne komunikacije. Za razumevanje govora tela potrebno je da uključimo sva čula, a to je očigledno nemoguće na društvenim mrežama. Opasnost od učestale virtuelne komunikacije jeste u tome što gasimo jedan veoma važan deo – naša čula, koja se u kontaktu uživo prirodno aktiviraju i čine nas empatičnijim, tj. sposobnijim da drugu osobu bolje razumemo i više se unesemo u odnos.

Na društvenim mrežama često nam je važniji kvantitet umesto kvaliteta odnosa.

Broj prijatelja za mnoge je pokazatelj socijalne popularnosti i aktuelnosti. Ljudi, bilo oni koje poznajemo ili ne, postaju prepoznatljivi samo kao deo rastuće mase prijatelja. Nije bitno što sa mnogima od njih skoro nikad nismo komunicirali, oni su i dalje tu, kao statisti na virtuelnoj pozornici ili čak imaginarna publika. I druge često procenjujemo na osnovu broja prijatelja. Ispod 100, hm, verovatno neki luzer koga svi brišu ili Facebook/Twitter skorojević. Do 500, recimo, idealna sredina. Iznad, hm, opasnost, možda je onlajn manijak ili voli da se promoviše. Sve u svemu, često se gubimo u brojkama, zaboravljajući da niko od nas ne voli da bude posmatran kao broj, osim ako to nije broj jedan, jedini, jedinstven i nemerljiv.


Ana Krkeljić je večita studentkinja života. Budistkinja. Feministkinja. Sanjarka koja se nikada ne budi, jer misli da je najbudnija dok sanja. Misija joj je da vrati veru u duhovnost svakodnevnog života. Voli ljude zato što ih razume, a razume ih zato što ih voli.

Editors choice