Kroz prva poglavlja mog puberteta primećena je, tada, neobuzdana impulsivnost. Kao po pravilu donosila mi je ozbiljne posledice i nevolje iz kojih sam se teško izvlačila. Postajući svesna svojih mana rešila sam da ih, ako ništa više, iskorigujem.

FT1P

Crveni lak izlizan sa vrhova iskrzanih noktiju, i prsti zakićeni potamnelom bižuterijom. Usta u besnom grču kao da pričaju priču o staroj veštici. Modre kesice ispod očiju delovale su kao vreće dosadnog života. Žuta, izborana koža na kapcima i obrazima zgužvano je visila. Ona je s druge strane šaltera drsko gurala papire kroz prorez na staklu. Večni problem nedostatka jednog važnog papira, koji prethodni put nije pomenula, bez obzira na krivicu, brecnu se na mene nekim umišljenim pravom. Počinjem sa novim brojanjem. Jedino me brojanje slatkog fetiša iz mog cipelarnika umiruje. Osetila sam hladno presecanje, nejasni bljesak.

Kratak prikaz mog ludila od kojeg mi rastu predatorski zubi, pokazivajući svoje snažne čeljusti ispustim preglasan urlik, prokleto staklo puca i neljubaznoj dami s druge strane šaltera zamršena, natapirana fruzura odleti u kantu za smeće. Povratak iz halucinacija prisilio me je da se kiselo nasmejem i klimnem potvrdno glavom. Sutra ću se ponovo sresti sa aždajom zborane face, i ponovo joj dopustiti da bljuje vatru po živcima, jer ona je poslednji član iz kruga pakla koji prozlazim do cilja. Veoma naporna igra.

Ne diraj mi stvari bez pitanja!

Žurno iskačem iz kreveta dok alarm zvoni šesti put. Uznemireno trčim po sobi još neosvešćena gde mi je odeća pripremljena. U potrazi za garderobom i omiljenom majicom, shvatim da je nestala. Sigurna sam da sam, sinoć, pred spavanje ostavila prebačenu preko fotelje. Suviše je rano da bih se setila šta sam uradila sa njom. Ispijam prve gutljaje kafe s mlekom i vraća mi moždanu funkciju. Znam gde je ta krpica! Ona je desetak kilometara u firmi za registraciju vozila, navučena na torzo moje bezobrazne, starije sestre! Opet! Od svih stvari morala je obući upravo ono što sam izdvojila za danas. Ne vredi pričati i objašnjavati, jer to jednostavno ne donosi rezultat. Nateram se i promenim kombinaciju i dok prilazim čiviluku u nameri da uzmem tašnu, shvatim da nije tu. Taj predmet je trenutno na zadnjem sedištu Volkswagen-a.

Sad mi je dosta! Živac na levom oku započinje svoj ples i srce sve jače udara. Nemam vremena za ovo nerviranje. O ovome ćemo ozbiljno raspraviti kad se vrati kući! Šminkanje na brzinu i u završnici ostaje još samo neutralni lip glos i sve je gotovo.  Ali nestao je iz nesesera!

Pritisak mi udara u mozak, kao da se brzinom svetlosti popeo iz peta i udario u čelo. Razbesnelim prstima teglim kožu s lica i u ogledalu vidim kako mi se vilica koči u vrisku i ludilu!

Paklena sedmica

Predozirana kofeinom i informacijama, neuspešno se trudim da nacentriram šnalu na pravo mesto. Započinjem sa nerviranjem i huktanjem zbog onih krajeva koji smelo štrče. Potrebna mi je pristojna frizura kad sednem ispred profesora. Gledam u zenice, vidim da su počele da šire svoje granice prema beonjačama. Koliko ću samo da spavam kad sve ovo prođe – pomišljala sam i maštala o mekom jastuku.

Nema veze što sam čupava i što imam oči ludaka, važnije je preslišati se. Frustrirani doktor nauka nam je dao trocifreni broj pitanja za spremanje gradiva, i od njih će sastaviti kombinacije za ispit. Elem, postoje ta čuvena tri pitanja na koje niko ne zna odgovor. Čak ni štreberi nemaju u svojim beleškama. Nisam se preterano oko toga živcirala, znajući odgovore na ostatak. Koja je mogućnost da se od tolikog broja pitanja na mojoj cedulji pojave baš ta tri? Nema šanse!

Nakon utvrđivanja, sva samouverena i raščupana uputila sam se. Zatičem samo nekoliko kolega koji prestrašeno drhte čekajući. Neobjašnjivo mi je zašto su ostali iz grupe odustali.

Primičem se katedri i osećam blagu nervozu, vlaži mi dlanove i suši mi usta. U sebi ponavljam čudne molitve protiv baksuzluka i veštački se osmehujem. Glupa trema! Uglavnom nestane kad se približim ovoliko. Izvlačim pitanja i ugledam “ona tri pitanja”!

S’ nevericom razrogačim oči, zumiram da vidim bolje. Polako mi se muti i podiže sadržaj iz želuca. Osetila sam se kao da će mi otpasti nos, oči ispasti u krilo, a celo lice se istopiti poput maslaca. Htela sam da psujem, kunem i proklinjem demona koji me verno prati kroz ispitni rok. Da li je moguće? Koliki je procenat mogućnosti da izvučem baš ovu kombinaciju? Neverovatno!

Blago se osmehnem oznojanom, debelom biću u sakou a u svojoj studentskoj knjižici “ponesem” mršavu sedmicu.

Kočnica

Poželela sam specijalnu pincetu kojom bih mogla u jednom potezu iščupati obe obrve i ućutkati ga. Ili ako bih mu stopalo ugurala u dušnik, možda bi to bilo efektivnije. Mozgala sam kojom metodom da prekinem cirkus. Histerično mi je mahao rukama ispred lica i njegov je ton postao piskav – zvuči kao pridavljeni pevac pred klanje. Pravi scenu, a i dalje ne znam čemu taj scenario?!

Ogluvela sam na priče koje vrti i melje kao da je pojeo Duracell. Ne sluša me, i na moja pitanja odgovara pitanjima. Tad je postalo jasno da, večeras, komunikacija može da se završi samo katastrofalnom ekspolozijom. Zato odlučujem da prećutim i sačekam svoj red. Iako mi je krvni pritisak zadao glavobolju i mučninu, a “zamrznute” slike njegovog urlanja na mene groznicu, ovu bitku ću tući sutra.
Poklonila sam sebi dvadeset četiri sati strpljenja i razmišljanja za sastavljanje spiska njegovih grešaka. Svim silama je štitio svoj ego, potrošio energiju; iscrpeo pešadiju i potisnuo konjicu. Zaboravljajući da ja municiju još nisam iskoristila. A onda…

Sasvim smirenim tonom, u kratkim, neizvesnim pauzama razjasnila sam i podnela tužbu za onaj dug od sinoć. Misli da može da se poigra sa mojim nervima i prođe nekažnjeno.

Tako naivno.

Buljio je u mene, bled i nem, bez prigovora. Sreća njegova da je poneo mnogo izvinjenja, kako bi izvadio masnu fleku.
U nekoliko pokušaja da se opravda izjavama da to što je rekao nije mislio, bio je to bes.

Baš lepo.- Moja su osećanja povređena jer on ne ume da kontroliše svoj temperament. Nije pošteno. “Dobro razmisli šta ćeš reći, nisu svi imuni na tvoje toksine kao tvoja majka.“

“Poštovanje se iskazuje i neprijateljima.” – govorili su veliki filozofi.

Anger management

Koliko god izbegavala konflikte nekim čudom u njih zapadnem. Ne mogu se otresti od ideje da ih ja privlačim. Svaki put je scenario isti; gušim impulsivnost brojeći u nedogled, ali toliko želim da eksplodiram i rasteram jakom olujom one koji mi gaze vitalne organe. Sećam se kako mi je majka lečila temperament nasleđen od oca – “Budi dama. Tvoji postupci govore o tebi, a ne o tuđim nepravilnostima koje si primetila. Svi imamo ponekad potrebe da se istresemo na druge, samo kada se to desi pronađi prostor u kojem nema spoljnog uticaja.” Vazduh ne možete obojiti crnom farbom. Ne dopuštam da osobe ubeđene da izbacuju otvor na mene, utiču. Otrov ostaje u njima, sa postepenim smrtonosnim posledicama. Uspela sam da razgovorom objasnim sestri koliko je bitno da se dogovaramo, i naša komunikacija je blizu savršenstva.

Ne ljutim se više na Demona iz ispitnog roka, jer mi ne može ništa kada naučim sve. A što se tiče odnosa u vezi – Zar ne možemo da ostanemo civilizovani? Naučimo biti pribrani, uštedećemo mnogo.

Kad oluja prođe, ostajem sama sa tikovima na licu, izbačena iz takta i sa šupljinom u glavi.  Zapitam se, vredno li je? Jeste. Uspela sam mnogo puta da nateram besne sagovornike da pojedu sopstveni smrdljivi tovar. Živci jesu oštećeni, ali se nalaze načini da se smire u nekim meditacijama i zadovoljstvima koje sebi priuštim.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)

Editors choice