Korak po korak do sopstvenog sna!

Korak po korak do sopstvenog sna!

Pratiti svoje snove jednako je gledanju teniskog meča. Da li ste saglasni sa mnom? Na teniskom terenu uglavnom učestvuju dva takmičara, osim ukoliko se ne radi o dubl meču. U ulozi smo publike. Podržavamo jednu ili drugu stranu, navijamo, bodrimo, sve u želji da podstaknemo “svog” igrača ne bi li bio što uspešniji u ostvarenju svog cilja. U životu, najpre realno postavimo stvari. Tu smo, na životnom terenu, usamljeni ili imamo podršku najbližih u želji za realizacijom svojih snova. Publika su svi drugi koji indirektno utiču na naš život. Neki imaju značajan uticaj na nas, prema nekima smo ravnodušni, a neke bi nam bilo bolje da smo zaobišli.

Slika17 Korak po korak do sopstvenog sna!

Uživajte na svom “životnom terenu”!

Takmičari se zagrevaju. Pokušavaju da se usredsrede na svoje misli, na buduću igru i taktiku koju su do tada uvežbavali. Tako je i u realnom životu. Stojimo pred ogledalom, zamišljeno se posmatramo ne bismo li sebi objasnili da nam predstoji period koji može presudno da utiče na našu budućnost.

Stojimo iza crte i čekamo lopticu. Misli su preokupirane, a na sve načine pokušavamo da opustimo sive ćelije. “Možda će me danas pozvati ovi kod kojih sam konkurisala za posao. Kad bi se u skorije vreme dogodilo čudo i on me zaprosi, to bi bio sjajan korak za nas. Želim da se osamostalim, pokušaću da težim tom cilju.” Neprestano nas bombarduju sopstvene misli. Ali, koji je sledeći potez ako želim da dostignem svoj san?

Meč je u toku. Na obe strane je mnogo stresa, oseća se želja za pobedom, ali i ponekad pad u igri. Da li ste se slično osećali u presudnim momentima svog života? Pretpostavljam da je odgovor potvrdan. Znam, znam, svi smo. Ukoliko neko ili nešto stane na vaš put ka ostvarenju sna, najbitnije je da udahnete duboko, izdignete “njušku” iznad situacije i nastavite dalje. Nema nazad. Zamislite Novaka koji posle izgubljenog seta zamoli sudiju da započnu meč ispočetka. Nemoguće.

Onda kada smo se uzdigli i kada Đoković nije zamolio sudiju, potrebno je načiniti sledeći korak. U momentu kada on uzima lopticu u ruke i kada zamahuje reketom, mi “hvatamo” jedan od važnih razloga: ZAŠTO ŽELIMO BAŠ OVAJ SAN, A NE NEKI DRUGI? Snova, želja imamo toliko i zašto je baš taj uzeo primat nad ostalim? Hm. Najteže je biti sopstveni šaptač u ključnoj životnoj ulozi. Dakle, realnost je na prvom mestu. “Ako se radi o ljubavi – možda nisam dovoljno srećna sa njim, ako je problem na poslovnom planu – hoću li više napredovati i dobiti bolje radno mesto, hoću li, hoću li?”

Slika35 Korak po korak do sopstvenog sna!

Vi i vaš san na TI!

 

Važno je biti svestan svog sna. Možda je trebalo da ovaj šesti razlog navedem kao prvi, ali mislim da se do njega dolazi isključivo “treninzima”. Možete zaključiti koliko je Novaku napora potrebno kako bi sezonu završio kao broj jedan. Znači, trenutak kada postajemo svesni onoga što želimo dragocen je za nas i za ljude koji nas vole. Postavljamo konkretan problem, ono što nas muči, i svim silama se trudimo kako bismo ga rešili.

Sledeći korak je RAD, RAD i SAMO RAD!

I dalje činimo sve što je u našoj moći, trudimo se i taman kada Novak servira za poslednji, pobednički poen, nešto nas udara po glavi. Bum. Šta bi? Opet ALI. Prijateljski savet: “Nema ALI!” Postoje oni koji su nadomak cilja i baš tada im nešto pomrači svest. Nipošto. Posle dotičnog udarca u glavu, prebrojte zvezdice, diž’te se i pružite ruku jer odustajanje od sna najlošiji je životni potez.

Probuđeni se hvatamo za sopstveno ostvarenje. Put kojim smo došli do cilja možda je nezahvalan, težak, što bi rekli – preko trnja do zvezda. Međutim, svaki uspeh pobija i ono malo trenutnog kolebanja.

Novak je fantastično odservirao na meč lopti. Ponovo je Prvi! Najbolji! Aplauz i slikanje sa trofejem! Bravo! Zgrabite i vi vaš trofej i čvrsto ga držite jer ima još mnogo snova koje morate kvalitetno odsanjati!


Mina Stamenković je Pikolo dama, novembarsko dete sa širokim osmehom. Pored porodice i prijatelja, jednako obožava fotografiju, Rusiju i čokoladu. Nije bomba i neće eksplodirati, ali: “Otrov se čuva u malim bočicama.”