Kriminalci od papira

Kriminalci od papira

Danas postoji bezbroj načina da stvarate umetnička dela. Podela vizuelnih umetnosti na slikarstvo, vajarstvo, fotografiju i slično zastarela je, granice se brišu, pa tako danas možete slikati golubovima, praviti statue od balona, fotografisati trenutke lomljenja i pucanja, jer – sve je umetnost.

Jedna od takvih modernih i nesvakidašnjih umetnica jeste Peti Grazini (Patty Grazini). Ova dama stvara skulpture inspirisane prizorima i ličnostima iz prošlosti, koristeći isključivo papir i staru hartiju prikupljenu na njenim putovanjima, u knjižarama, antikvarnicama i usamljenim ćoškovima. Stari papir daje posebnu draž jer mu ne znamo poreklo, on čini da se pitamo kroz čije je sve ruke prošao i čemu je služio, što priči daje posebnu notu, a našoj mašti otvara bezbroj puteva.

Njeni poslednji radovi kazuju interesantnu priču o njujorškim kriminalcima o kojima se pisalo u “The New York Times”-u u periodu 1885–1915. Obični ljudi sa neobičnim pričama predstavljeni su sa glavama životinja, visoki oko 30 cm, potpuno odeveni u stari papir, sa sitnim ručno rađenim detaljima i aksesoarima, takođe od papira.

Pa, ko su naši junaci?

Dilija A. Ragls (Delia A. Ruggles) uhapšena je 1885. za podmetanje požara u svom stanu.

Delia A. Ruggles Kriminalci od papira

Cilj joj je bio da prikupi novac od osiguranja

Matila Hart (Mathila Hart) bila je šampion u slamanju srca pripadnicima jačeg pola i jedna od najslavnijih poligamistkinja. Doputovala bi u grad i pronašla čoveka koji bi je oženio, nedugo zatim rekla bi suprugu da joj je majka teško bolesna, pozajmila $300 za troškove puta i lečenja, sela u voz i otišla u drugi grad u potrazi za novim mužem.

Mathilla Hart Kriminalci od papira

Ukupno je imala 11 brakova, a uhapšena je 1888. godine

Džon Herbert (John Herbert) osuđen je 1915. za neovlašćenu prodaju – bojio je vrapce u žuto i prodavao ih kao kanarince.

John Herbert Kriminalci od papira

Zaista, njegova ideja dostojna je Del Boja i Rodnija

Ema Monard (Emma Monard) bila je kuvarica na Long Ajlendu, a uhapšena je 1909. posle pretnji i napada na svog poslodavca koji je kritikovao njeno kuvanje.

Emma Monard Kriminalci od papira

Nezgodna žena

Meri Largo (Mary Largo) bila je vođa prosjačke bande u donjem Bauriju, a uhapšena je 1902. zbog raznih ucena.

Mary Largo Kriminalci od papira

Bila je poznata kao "kraljica prosjaka"

Braon Maslina, iliti Oliv Braun (Olive Brown) tvrdila je 1890. da je razgovarala sa Isusom, kome je, kako je pričala, potreban novac da izgradi drvaru u raju.

Olive Brown Kriminalci od papira

Na ovaj način sakupila je blizu $3,000, uglavnom od starijih osoba

Ludvig E. Goldhorn (Ludwig E. Goldhorn) zapravo je jedini iz ove ekipe koji je nekako uspeo da izbegne zatvor. On je 1894. falsifikovao čekove u vrednosti od $18,000 kako bi finansirao put u Južnu Ameriku da bi sakupljao leptire.

Ludwig E. Goldhorn Kriminalci od papira

Kasnije je postao lekar i bio jedan od prvih koji je koristio tehnologiju X-zraka

Gospođa Lena Skučimaro (Mrs Lena Scuccimaro) uhapšena je 1905. zbog prodaje beba.

Mrs Lena Scuccimaro Kriminalci od papira

Unosan posao ako ste roda, zar ne?

Avgust V. Ekhart (August W. Eckhardt) bio je verovatno najpodliji od svih junaka. Živeo je u nižem delu Njujorka, pored dokova, pa je možda to razlog zašto je predstavljen kao pacov. Jednog dana poveo je svoju devojku Meri En Gaston (Mary Ann Gaston) u salon, gde su se posvađali oko nečega. Rasprava se završila tako što je on doslovno bacio nož u nju, pogodio je u grudi i ubio na licu mesta.

August W. Eckhardt Kriminalci od papira

Branio se time da je slučajno pogodio i da nije želeo da je povredi, ali očevici su tvrdili kako je Avgust bio vrlo vešt u bacanju noževa, pa izgleda da se, ipak, radilo o ubistvu

Postoji nekoliko razloga zbog kojih Peti svojim figurama stavlja životinjske glave. Jedan od njih je taj da ne želi da bude poznata kao neko ko pravi lutke, figure u lepim haljinicama. Takođe, veruje da se ljudi mogu povezati sa životinjama na malo drugačiji način. Kada gledaju ljudsko lice, gledaju ga kao odraz samih sebe, ali gledanje životinja izaziva malo više radoznalosti i mašte.

Svaka Petina figura ima svoju priču. Ona nam nikada nije u celosti servirana jer, kako kaže, niko ne može sa sigurnošću znati šta se u prošlosti zaista desilo. Umetnica nam daje osnovne podatke prikupljene iz različitih izvora, a ostalo je na nama. Svaki će pojedinac kreirati svoju priču, i nijedna od njih neće biti potpuno ispravna, ali ni potpuno pogrešna. To je, uostalom, i smisao umetnosti koji često zaboravljamo.

Ako želite bolje da upoznate Peti i njene neobične drugare, pogledajte šta ona ima da kaže o svom radu:


Teodora Orestijević je srednjoškolka koja uvek kasni, podsetnik i planer piše po dlanovima i retko skida osmeh sa lica. Obožava mirise, sove i nebo. Ljude ne razume ali ih voli, one voljive možda i previše. Razmišljač, skupljač mudrih misli, pisač, ako ikada pobedi vreme, možda i knjigopisač!