Krug preljubnika

Krug preljubnika

Bezbroj sam puta pomišljala na to šta bih učinila u situaciji koja bi me naterala da ga vidim drugačije. Kako bi izgledao događaj zbog kog bi prestao biti tako lep. Plašila sam se da se taj dan bliži. Neobjašnjiva emotivna distanca čvrsto se kandžama držala za moja rebra, praveći rastojanje. On nije preduzeo ništa da je otera. Daljina se uvećavala, on više nije grlio moja ramena kao pre. Čak sam mogla da primetim da mu se zenice nisu širile kada me posmatra.

Postepenost udaljavanja oduzimala nam je snagu i vreme, ali je meni ipak bila iznenađujuća svaka promena. Zar je to moguće? Verovatno sam crpela iz korena veze, tešila se da nas ništa ne razara. Mislila sam tako sve do trenutka kada sam ugledala kako njegova dva svedoka stiska neka, meni nepoznata, bludnica.

Ona je izgledala kao raspala organska materija, a njemu je oreol skliznuo. Kako sam mogla biti tako slepa?!
Sav taj sjaj izmislila sam, ja sam kreator idealizacije a baš takav je delovao koherentan, u mojim očima logički skladan i celovit. Da li sam se više razočarala u sebe ili njega? Pomišljala sam da moje telo ne budi njegovu požudu kao ranije, nisam ni slutila da svoje životinske nagone trenira sa stankinjama razmrljanog kreona. Možda je on postao sit moje ljubav, ali je to trebalo glasno da kaže, kako bih na vreme zavrnula ventile. Pogrešne stvari su mogle da se isprave, civilizovano, ili da se u istom maniru raziđu putevi i izbegne sva tragičnost razočarenja i mržnje.

Gad je praznio svoj skrotum dok sam se mučila da saznam gde se zajednička građevina klima. Istina se ne iskazuje rečima, ona se spoznaje iznenada i potiče iz određenog stava. Ne mora ništa da objašnjava, jer njegov “stav” je sve obrazložio. Samo sam poželela da saznanje nije došlo tako iznenada i prebilo mi vidus

Desilo se upravo ono od čega sam strahovala- to nije isti čovek u kojeg sam se zaljubila. Delovi slagalice su se složili i prepoznajem laži, rekao ih je sa lakoćom. Toliko vešt u foliranju, da nisam sigurna da smo ikada i postojali.

Klečeći moli da objasni svoje postupke i pravda se izgovorima iz rečnika za klišee. Zar je potrebno i rečima da kažemo ono što smo videli? Ostanimo pristojni. Ovaj je muškarac primerak stereotipne vrste mužjaka, koji od dana nastanka cede živahnost emocija upućenih njima, od toga kreiraju neke od karakteristika. Teško mi je da prihvatim saznanje da je uvek bio takav, a da sam ja svesno okretala glavu. Slomio mi je srce i nema načina da naplatim štetu.

Besramnu preljubu sam lako oprostila, opravdajući je ljudskom nesavršenošću. Svi grešimo. Jedno se nikad neće ispraviti- osoba koju sam volela više ne postoji, i svako poverenje je izgubljeno. Moja je patnja simptom činjenice da sam uslovila svoju sreću, povezala je sa njim, bar do izvesne mere. Vreme je da skinem okove, zveri treba sloboda, a meni mir.

Ljubav nije biljka koju možemo gajiti i obnavljati. Ne možemo čak ni znati šta stvarno jeste. Jednino što možemo je da analiziramo i tako uočimo njeno iščezavanje, na vreme.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)