Kuda odlazimo?

Kuda odlazimo?

Otvaram novine, ne zanima me da li neka pevačica ima novog verenika, niti to da li je opet plaćena neka utakmica, ali šta drugo da čitam? O tome kako je šestoro mladih ljudi poginulo u požaru, jer su stariji bili nemarni? Ili možda o tome kako je devojčica od dvanaest nagovorila druga starijeg dve godine da siluje njenu drugaricu? Deco, ko brine o vama? Ko brine o svetu, i uopšte, ljudi, izgubili ste osećaj za sramotu, brigu i pažnju.

Zatvorila sam novine, jer me, opet, ne zanima ni Stanija, nema čovek danas ništa da pročita pametno u novinama, knjige su nenadmašive.

Čitavo stanje naše države je za plakanje, razmišljanje današnje omladine kazuje samo da je osećaj za vrednost potpuno nestao i da je najveći svetski problem taj što Timeline ima problem? Ne, ne mogu više.

Apelujem na vas, čuvajte jedni druge. Ne dozvolite da prijateljstvo, vrednost, ljubav, briga i zdravlje nestanu iz vašeg srca, vokabulara i svesti. Ne dozvolite da svet menja vas, menjajte vi svet, učinite ga lepšim i bezbrižnijim.

Sinoć su poginuli oni, sutra, e, sutra može biti bilo ko. Pitala sam se, kada sam jutros čula tu vest, gde smo danas zaista bezbedni? Kod roditelja? Ili je došlo doba da ni oni više ne mogu uticati toliko na našu sigurnost, jer, zasigurno, tvoja sigurnost ne zavisi samo od tebe.

Srbija, godina 2012, u daljini vidiš masu mračnih i povređenih ljudi. Vidiš državu koja tone, nestaješ u masi crnila.

Nepovratno smo uništili planetu, nepovratno smo sve bacili pod noge i počeli da gazimo.

Čuvajte život. Njega zaista dobijate jednom, sve ostale šanse mogu da se ponove, da se isprave ili preokrenu. A život? On je onaj kovčeg za čije otvaranje samo jednom dobijate ključ, i samo od vas zavisi čime ćete ga ispuniti.

Zato, bacite osmeh na planetu, kada dođe vreme za planetarnu štednju struje, ugasite svetla, upalite sveće i pogledajte u daljinu, zamislite kako to radi još mnogo ljudi oko vas. Potrudite se da budete deo one mase koja razmišlja trezveno, racionalno i normalno.

Potrudite se! Svako jutro kad ustanete da znate da je prethodan dan bio pun pogodak, i šaljite pozitivnu energiju, neko ima manje, neko više.

Ne dozvolite da ovaj svet postane gori, krenite od sebe.

Setite se svaki dan koliko loših vesti. Nije najbitniji kurs evra, nego da li je i tog dana neko zbog tuđeg nemara izgubio život. Borite se protiv toga.

Štitimo planetu, drugu nam dati neće.


Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. “Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas u stvari ubija vreme za koje mislimo da imamo.” Elsa Triole