Pre nekoliko godina sam sasvim spontano, ničim izazvano, na težak nagovor drugarica i okoline završila baš u Kušadasiju, svratištu za bludne Srbe. Kao i pred svaki odlazak na more sa širim krugom prijatelja, više se vodim mišlju kako li će nam se svima ukusi u načinu provoda poklopiti, nego što zamišljam da će sve teći kao po loju, što bi moja baba rekla. Iako tada nisu bile prikazivane turske serije kod nas i nismo imali prilike da vidimo koja su industrija preslatkih, tamnoputih tipova, vodila me je ona mantra da smo pod Turcima bili petsto godina i da ima nečeg orijentalnog i u nama.

Kusadasi slika 2 Kušadasi: Raj za bludne Srbe

Ovo mesto provocira

Sati klackanja u neudobnom prevozu, sa tonom paradajz-turista koji su i prošlogodišnju turšiju poneli na letovanje, guženje sa napaljenim klincima koji pevaju glasno narodnjake izazivajući se međusobno ko će više izdržati da ne spava. Posle iscrpljujućeg kloparanja po nekim zabitima i nedođijama, sam dolazak i nije mnogo obećavao. Ali ne lezi vraže. Kušadasi ima pomalo vampirsku prirodu, pokazuje zube samo noću. Preko dana poprilično podseća na naše kineske centre prekrcate jeftinom garderobom, uličnim prodavcima koji vas prate povikujući sva srpska imena koja su ikada čuli, ne bi li vas nekako dozvali da pazarite njihovu lažnu robu.

Jasno mi je bilo da su tamo svi čuli za Lepu Brenu, jer nam se svaki treći obraćao sa Lepa Brena, nadajući se da će baš to biti naše ime. Ipak, plaže Kušadasija su izmišljene za napajanje vidokruga zgodnim crnoputim macanima koji paradiraju u Spido gaćicama. Kad se lepo premorite od previsokih temperatura, oči zamorite lepotom, navučete crvenilo kakvo niste nikada ni sanjali da možete imati, na red dolazi njegovo visočanstvo, Noćni život.

Naravno u klub izlazite bez šminke, jer lice ne možete da dotaknate ničim težim od paučine i taman dok mislite kako vam je veče propalo, na red dolaze njihovi klubovi odakle trešte što naše pesme, što njihove, pa se to sklapa u neku fuziju zvukova i to sve deluje kao raštimovani orkestar, koji ipak ima nešto neobično omamljujuće u sebi. Neprijatno ljubazni ljudi, iznenađujuće ludačka atmosfera gde god da kročite, a naše žene moram priznati gledaju kao boginje. Oni to tamo ne kriju. Fascinaciju našim ženama otvoreno pokazuju. Pored lepog Kušadasija, toliko su im lepi i muškarci (minus neotesani brđani, ali takvih uvek ima u svakom mestu).

Kusadasi slika 3 Kušadasi: Raj za bludne Srbe

Koliko je lepo mesto toliko su im lepi i muškarci

Posle celonoćnog bludničenja i bančenja, jer vas atmosfera i duh Kušadasija naprosto na to navode bez obzira na to koliko ste konzervativni i patrijarhalno vaspitavani, nekako se dobauljate do hotelske sobe jedva pogađajući vrata, raščupani, izljubljeni i izgrljeni, pijani od lica, alkohola, druge kulture, pa se konačno izvrnete u krevet gde spavate onako kako nikad niste spavali. Sa širokim osmehom na licu. Doduše hodža vas već u ranim jutarnjim satima budi, tako da odmah iskačete iz kreveta i proveravate otkud Sinan Sakić drži jutarnji koncert baš ovde.

Do kraja letovanja vrtite sve ovo ukrug dok se ne onesvestite i autobus vas sam pokupi i vrati za Beograd.


Jovana Bukovski je pravnik, umetnik, ludak, probisvet, idealista do samouništenja, entuzijasta do iznemoglosti, večiti optimista. Veruje u bajke, konje u belim X6-icama, ljubavne intrige, međuljudske taktike. Piše pogano, otrovno, groteskno, banalizovano, humoristično.

Editors choice