Bila jednom jedna ljubav. Živela je na skrivenim mestima, u kutovima koji su čuvali samo odabrani. Odabrani zbog svoje hrabrosti, smelosti i domišljatosti. Odabrani zbog tog jednog razloga, verujući da bez nje svaka urađena stvar je ništavna i svaki učinjeni postupak je tragičan. Bez ljubavi koja svima pruža vazduh za disanje.
Ljubav se desi kad se niko ne nada. Traje duže od predviđenog, a kraće od očekivanog. Za neke će se završiti kao da nikada nije bila. A bila je. Ljubav čeka dvoje. Tako to počinje. Pogledate nekog koga ranije niste videli ili ste videli, a niste obraćali pažnju. I prepoznate ga. To je sve. Samo ga prepoznate. Onda sve počne.
Sećam se i ja jedne ljubavi. Bila je specifična i magična. Pamtim da su njih dvoje sedeli u vozu, uputivši se u nezaboravnu avanturu. Ona mu je zaspala na ramenu dok je on rukom prolazio kroz njenu kosu. To je, mislim, bio najbolji deo njihovog putovanja. Imala je tu malu, ali značajnu sreću da iskusi dodir drugog ljudskog bića. Dodir je bio nežan, blag i pun nečeg dragog i umiljatog u sebi. On, na njeno iznenađenje, nije zatražio ništa što mu ona nije bila sklona dati. Tu počinje ljubav, zar ne? San je trajao dugo, a dodiri, tihe reči i čežnjivi poljupci još duže. Zapravo, to i nije bio san koji se prekida otvaranjem očiju. To je bila njihova bajka, sa hepi endom, započeta i završena na pravom mestu, u pravo vreme i sa pravim osobama. Svi su tražili, samo su oni našli. Jedno drugo. Ona mu je promenila život. Bar deo. Na lep način. U najtežim momentima uvideo je da je to najbolji deo njegovog života. I želeo je da ona to zna. I želeće da ona to shvati kad budu upali u kolotečinu, tešku i dosadnu. Voleće se više od najvišeg. I u dobru i u zlu.
Čekaj me, sigurno ću doći
Put do srećnog srca startuje sa hiljadu malih sitnica. Znakova i signala. Oni se dešifruju, usvoje i privole. Od one simpatične rečenice: “Zaljubila sam se”, do one iskonske: “Volim te!” nalazi se trasa sa preprekama. Zato smo stvoreni da pronađemo i da nas nađu. Strpljen čovek je spasen. To je nepisani zakon ljubavi.
Pa i ako pored sebe nemate nekog posebnog koji će vam dan učiniti sjajnijim, lepršavijim i magičnijim – zapamtite da vas sudbina možda tek planira. Vas dvoje planira u nekom trenutku, zbog nekog razloga. Živite, radujte se, ne skidajte osmeh sa lica i budite zadovoljni sobom. I što je najvažnije – verujte. To je najveća radost.
Izvori fotografija: ArtPics On Facebook (photos by Katrin and Dmit)
Bojana Andrić je večiti zaljubljenik u knjige Nore Roberts i Paula Koelja. Voli da voli, bez ograničenja i predrasuda. Dan joj nije potpun bez taktova dobre pesme, osmeha najdražih, jagoda, sladoleda, sladoleda sa jagodama, popodnevne dremke, maženja, češkanja. Odbijaju je ljudska glupost, ograničenost i lenjost. Omiljena, do skoro usvojena parola: “Mene ne zanima šta vi mislite o meni, jer ja o vama ne razmišljam uopšte” (Coco Chanel).
