Koncept reinkarnacije smatra se nečim u šta veruješ ili ne veruješ, ali to je površno, jer istinitost nekog koncepta ne zavisi od naše spremnosti da u njega verujemo ili ne. Legendu o reinkarnaciji, po kojoj se rađamo sedam puta sa osnovim zadacima koje treba da ispunimo pre nego što pronađemo konačno spasenje, odnosno pre nego što završimo ciklus povratka na Zemlju, u tom smislu treba shvatiti orijentaciono, kao što i pripadanje nekom horskopskom znaku predstavlja samo skicu, orijentaciju.
Prvo rođenje
Kad dođemo prvi put na svet, kao nova duša, mi smo celog života novornođenče – posmatramo i upijamo sve što je pred nama, jer nam je sve potpuno novo. Teško pronalazimo smisao, zbunjeni smo i slabo tolerišemo stvari koje ne razumemo. U prvom dolasku na Zemlju često se bezuspešno trudimo, a naši planovi se izvrću u svoju suprotnost. U životu punom prepreka čini nam se da nam ništa ne polazi za rukom. Ali tada smo ovde samo kao izviđači, spremamo se za ono što dolazi u sledećim životima. Imamo priliku da dobro posmatramo, da pronalazimo ono što nas raduje i da osmišljavamo svoj život. Za prvi put, sasvim dovoljno.
Radoznali učenik
Ovo je drugo rođenje ili prva reinkarnacija. Duši svet više nije nov i nepoznat, pa je zadatak duše da uči nove stvari sa velikim entuzijazmom, da upija nova znanja bez otpora, da razume svoja osećanja i ljudsku prirodu, da stiče veštine i stalno obogaćuje svoje iskustvo. U prvoj reinkarnaciji učimo o sebi, ko smo i šta treba da postanemo, a ovaj život karakteriše radoznalost, tipična za učenika koji je spreman da savlada sve izazovne lekcije.
