Bila je to čudna subota u palanci, iako je prošao pun mesec, složili su se svi koji su sravnjivali utiske. Prvo, na pena-partiju u diskoteci nisu puštali narodnjake u sitnim satima, pa je moja drugarica Maca ostala do kraja, to jest do bureka, iako se sve vreme brinula kako će da skine onoliku penu sa čizama.

“Pena do guše, a ja u kaputu i čizmama. Deca oko mene gola, izgleda znaju gde su došla – sandalice, bose noge, gola leđa. Onda mi reče jedno devojče: ‘Ma ne brini, to je samo sudomil!’, kad je vid’lo kako očajno gledam u svoje lepe čizme. Još ih nisam otplatila. I lepo sam htela da odem, ali muzika je uporno bila dobra. I posle su došli neki muškarci iz Sombora…“

Naravno da sam saznala sve detalje, ali šta vas boli štikla na šta pada Maca?

Mada, ja mislim da sam se bolje provela. U rupi koju pohađam gostovao je crnac iz Londona.
“Jel’ onaj što svira saksofon?“
“Ma ne, bre, taj je umro. Onaj što je bio prošli put sa Skaj Viklerom.“
“Skaj. Jel’ to beše onaj nafurani iz Velikog brata?“
“Šta beše Veliki brat?“

Crnac i Skaj opet su došli zajedno. Dovezli se, parkirali propisno ispred kluba, izašli iz kola i ugledali devojčice. To jest, devojčice koje znaju sve o Velikom bratu ugledale su Skaja, pošto zbog crnca ne bi onoliko vrištale. A niko nije video dva pandura, koja su, međutim, lepo videla kako crnačka banda napastvuje palanačku piletinu.

Sat je ceo bio potreban gazdi rupe da se objasni sa carevima.

“Ljudi, pa to su poznati muzičari, nastupaju večeras kod mene u kafiću, pustite ih, propašće mi veče. Što su vrištale? Pa oduševile se, bre. Nemojte da privodite njih, molim vas, to mi je klijentela!“

Dakle, verujem da se ni Skaj ni brat niger ne provode tako svaki dan.

Počne žurka najzad (otprilike u ono vreme kad je Maca uletela u penu) i tamnoputi bratić krene da komunicira sa publikom. Džaba. Publika ga ne razume. A on navalio ko mutav na telefon. Ko da mu objasni publiku?

Pred stejdžom desetak klinaca, kultivisanog seljačkog izgleda, koji ne samo da su prvi put došli u gradski provod, nego definitivno nikad nisu videli ni na filmu neku svirku ili, nedajbože, klabing.

Kako znam? Po tome kako su me gledali što đuskam. I nisu me samo gledali. Kreveljili su se i uopšte jasno izražavali stav “pazi ovu ludaču!“.

Ne mogu baš da zamislim kakva je percepcija gomile malih seljaka koji prvi put vide samu ženu kako đuska (plavušu u srebrnoj haljini), ali biće da toga nema na televizijama koje oni gledaju.

Kad ignorisanje bezobraznog klinačkog glupiranja nije pomoglo, priđem ja njima, sve đuskajući. Umalo nisu popadali u nesvest.

“Momci, je l’ imamo neki problem?“
“Ne, ne, ne!“
“Sigurni ste da nemamo nikakav problem?“
“Da, da, da!“

Ali momci još nisu videli sve.

Preznojio se bratić od muke pokušavajući da ih natera na jeije i ououo i ruke gore i volite-li-da-se-zabavljate-pa-zabavljajte-se-platili-ste. I dalje džaba. Zmija i žaba bi tu odradile sto posto, ali sofisticirani hip-hoper iz Londona jedino što je crnac pa ga gledaju.

E, a onda je uleteo Skaj. Praćen vriskom onih par devojčica, samo što su izgleda glasnije vrištale kad su ih panduri startovali, pa presušile.

“Je l’ znate vi ko sam ja? Je l’ znate… ma boli me kurac da l’ znate!!!“

E ako im je rek’o.

Krene Skaj da prži, ja pojačam tempo đuskanja, Skaj me zgotivi u momentu i izvede na stejdž. Momcima su se nepametne očice zaokruglile, a nemušta ustašca zinula. Gle čuda! Ovaj baja do jaja gotivi ludaču! To su razumeli. Auuu!

Posle je izveo i one devojčice i one su se nešto klackale i crnja nam se pridružio, pa se tako nekako žurka i završila.

Svi smo te noći doživeli ograničenja i pročišćenja duha vremena palanačkog.

Lekcija iz 21. veka. Momci će da zapamte, ma kako prepakovali priču. Panduri će isto da zapamte. Sledeći put neće tako lako da im se izvuku. Skaj i bratić niger verovatno su zaboravili, ali podsetiću ih prvom prilikom. Maca je  zaboravila odmah pošto je očistila penu i uplatila poslednju ratu za čizme.

Ali obećala je da Skaja više neće da proziva za nafuranost.
A Somborci… E, oni će doći opet.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim kad je izazvana. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije.

Editors choice