Ostale tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.

Sagovornica mi je Andrijana Brajović. Ima 19 godina, završila je srednju muzičku školu “Stanković”, a maturant je u gimnaziji “Sveti Sava”. Želi da upiše Pravni fakultet. Bavi se i solo pevanjem, svira violončelo, voli da čita knjige, da izlazi sa prijateljima i još mnogo toga o čemu ćemo popričati.

WANNABE MAGAZINE: Baviš se solo pevanjem, zašto?

ANDRIJANA: Volim pevanje otkad znam za sebe, a dok sam rasla, zavolela sam i operu. Idem u muzičku školu od devete godine, a solo pevanjem bavim se pet godina i muzika čini veliki deo mene.

Da li postoji možda neka kompozicija koju bi preporučila našim čitaocima?

Retki su oni koji se ne bave muzikom, a vole klasiku. Neke od mojih omiljenih klasičnih kompozicija su arija “Rusalke” iz istoimene Dvoržakove (Antonín Leopold Dvořák) opere i “Koncert za violončelo i orkestar u e-molu” Edvarda Elgara (Edward Elgar). I Bahove (Johann Sebastian Bach) svite.

Slika16 Lice Beograda: Andrijana Brajović

Andrijana Brajović

Kada bi imala priliku, da li bi napustila Srbiju?

Volim da putujem, vidim i upoznam nova mesta, takođe bih sigurno iskoristila priliku da odem u inostranstvo na osnovne ili postdiplomske studije, ali ne znam da li bih tamo ostala za stalno. U Srbiji je ceo moj život, porodica, prijatelji, a odlazak u drugu zemlju na duži vremenski period predstavlja i kulturološki i emocionalni šok. Trenutno nisam sigurna, ali možda će se to promeniti u budućnosti.

Da li smatraš da je Beograd napredovao i zbog čega?

Mislim da uvek ima prostora za napredak, a naš grad će napredovati zajedno sa nama koji u njemu živimo. Beograd može mnogo toga da ponudi, od kulture, bogate istorije, otvorenih ljudi, do noćnog provoda. Samo treba te kvalitete na pravi način da prezentujemo, a ne da u svet idu vesti i slike o huliganima na utakmicama, paljenju ambasada, pored već ionako, nažalost, loše slike o Srbiji u svetu.

Šta misliš o iskrivljenoj slici današnjih devojaka?

Nisam nimalo iznenađena tim takozvanim “fenomenom”, šta drugo i može da se očekuje kada se sa svih strana putem medija prezentuje određena vrsta ljudi i njihov životni stil, i kada ljudi gube vreme i energiju na emisije poput “Velikog brata”, “Farme” ili “Parova”. Usmereni smo na rijaliti, vulgarizaciju i ispraznost, što ljudi, posebno mladi, jednostavno oponašaju.

Zbog čega se poremetio sistem vrednosti u društvu?

Sva društva kroz istoriju imala su drugačije norme, pravila i poglede na svet. Danas u doba “ljudskih prava i sloboda” čini se da je sve dozvoljeno, da svako ima prava da radi i ponaša se kako želi. Sisteme vrednosti određuju sami ljudi, a kako je današnje društvo potrošačko, materijalne mogućnosti su glavni faktor u svemu, vrednuju se snalažljivost i povezanost, a ne obrazovanje i kvalitet. Nije se promenio ljudski osećaj za ispravno i pogrešno, već su se promenili sami ljudi, a samim tim i njihova percepcija tih vrednosti.

Koje su po tvom mišljenju moralne vrednosti?

Kao što sam rekla, moral je promenljiva kategorija, menja se zajedno s ljudima, mada postoje neke opšte i univerzalne karakteristike koje bi, verovatno, trebalo da važe svuda – pravednost, iskrenost, poštenje itd. Ali kako je prosto apsurdno tražiti “prave moralne vrednosti” u današnjem društvu koje živi veoma brzo i nema vremena da obrati pažnju na mnoge stvari, mislim da je bitno raditi na sebi, razvijati se kao ličnost, biti u miru sa samim sobom i svestan posledica svojih postupaka.

Ti imaš prilike da se krećeš u društvu koje sebe ume da ceni i više nego što bi trebalo. Reci mi, zbog čega misliš da se to događa?

Po svim novinama, časopisima i emisijama teoretiše se kako je savremeni čovek narcisoidni individualista. A ako smo okrenuti samo sebi, to znači da su svi kontakti sa drugima instantni i vrlo površni, tako da je samopromocija u tom slučaju veoma bitna stvar. Ko će, zaboga, da te gura i predstavlja ako nećeš ti samoga sebe? Svako treba da bude svestan ko je, šta je i koliko vredi, ali generalno ljudi mogu da preteraju, precenjuju se, predstavljaju u boljem svetlu… A opet, ko danas to, zapravo, ne radi?

Slika22 Lice Beograda: Andrijana Brajović

Andrijana se sada priprema za Pravni fakultet

Imaš li uzore?

Nemam uzore u smislu da oponašam nekoga ili da u nekoj poznatoj ličnosti vidim idola. Uzori su mi roditelji i članovi porodice.

Gde izlaziš i koliko često?

Izlazim kad imam vremena, najviše tokom raspusta, kad nemam obaveza. Nemam neka određena mesta gde stalno idem, volim da menjam, sve dolazi u obzir – kafane, klubovi i splavovi…

Šta misliš da su prednosti duge, a šta prednosti veze na jedno veče?

Prednosti, odnosno mane, opšte su poznate – ovo prvo je dugoročnije, nešto u šta mora da se ulaže da bi se zauzvrat dobila povratna informacija (emocije, podrška, oslonac), dok je drugo trenutak koji daje osećaj slobode i mogućnost stalnog izbora (zabava bez obaveza). Nemam predrasuda ni u jednom ni u drugom slučaju, svako bira šta mu više odgovara.

Kakav bi dečko trebalo da bude da bi te privukao?

(Smeh) Pa ne znam, nemam sad neki određeni tip. Po dosadašnjem iskustvu, nešto mora da me zainteresuje i zaokupi mi pažnju, a površno poznanstvo nije dovoljno za tako nešto, bar u mom slučaju.

Šta si poslednje pročitala, a koja ti je omiljena knjiga?

U skorije vreme čitam uglavnom samo lektire za školu, zbog nedostatka vremena. Poslednje sam pročitala “Majstora i Margaritu” Mihaila Bulgakova (Михаил Афанасьевич Булгаков), a ne mogu da izdvojim samo jednu knjigu kao omiljenu, jer je bilo mnogo njih koje su na mene ostavile veliki utisak. Šta sam skoro pročitala, a da nije lektira, jesu “Đokonda” o životu Leonarda da Vinčija (Leonardo da Vinci) i “Harlekin” o početku englesko-francuskog Stogodišnjeg rata. Inače volim istorijske romane.

Koji je tvoj moto?

Ne znam, nemam neko određeno geslo kojim se vodim u životu. Možda “Ne čini drugima ono što ne bi voleo da drugi tebi učine”. Nikada ne bih mogla da “gazim preko mrtvih” i povređujem druge ljude da bih ostvarila neki lični cilj.


Marina Marinković ne može da zamisli dan bez smeha, sarkazma i prijatelja. Voli Španiju, modu, mamu, poeziju i prozu, dobru organizaciju i Vladu Georgieva. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste. “Don’t get confused between my personality & my attitude. My personality is who I am, my attitude depends on who you are.”

Editors choice