Šta Duffy, Pulp, Nouvelle Vague i Morrissey imaju zajedničko? U pustolovini koju sam osmislila za vas, šetaćete ulicama Londona sa njihovim pesmama kao turističkim vodičima. Sluške na uši i polećemo. I dalje vas zanima kako?

Lirski turizam je vid alternativnog turizma. Koncept je predložen od strane nevladine organizacije Latourex (Le Laboratoire de Tourisme Experimental), i potom objašnjen u manifestu pod naslovom Mini-Encyclopaedia of Experimental Travel. Organizacija je zvanično osnovana u Strazburu 1990. godine i bavi se proučavanjem fundamentalnih mehanizama ljudskih aktivnosti podrazumevanih pod pojmom „turizam“ sa akcentom na otkriće novih načina da se doživi putovanje. Da citiramo Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche): „Život je putovanje, tako da je svako turista“.

Eksperiment je vrlo jednostavan – uz pomoć tekstova pesama (lyrics), same muzike i malo mašte, istražićemo autentične lokacije grada Londona – Soho, Brikston, Varvik aveniju i Pikadili. Ja častim, ništa ne brinite.

Bar Italia – Pulp

„… And now it’s morning there’s only one place we can go.
It’s around the corner in
Soho where other broken people go. Let’s go …”

Četiri ujutro, radni dan, a evo nas u Sohou sa Džarvisom Kokerom (Jarvis Cocker). Sećate se, o njegovom bendu Pulp već smo pisali… Vraćamo se iz izlaska. That’s what you get from clubbing it. Naručujemo kafu. If you can make an order could you get me one? Two sugars would be great, ‘cause I’m fading fast, and it’s nearly dawn.

Bar Italia je kafić koji stvarno postoji u Londonu i radi celu noć. Porodična manufaktura. Još od 1949. godine servira se kafa po receptu koji je osmislio Sinjor Angeluči (Signor Angelucci). Odbijaju da pokleknu ponudama velikih korporacija da promene svoje dobavljače. Fudbal se tradicionalno ozbiljno prati. Epicentar kulture osamdesetih, zidovi kafića su puni uspomena. Nema poznate ličnosti u Londonu koja nije bar jednom svratila ovde na kafu. Redovni gosti su Rupert Everet (Rupert Everett), Kajli Minog (Kylie Minogue), Boj Džordž (Boy George) i Dejvid Bouvi (David Bowie).

“… Oh, look at you, you, you’re looking so confused, just what did you lose?

Oh, it’s ok, it’s just your mind …”

Guns of Brixton – Nouvelle Vague

„…You can crush us
You can bruise us
But you’ll have to answer to
Oh, the guns of Brixton …”

Brikston je opasan kraj i svi imaju pištolje što paranoju individue može dovesti do vrhunca. Pesmu o usponima i padovima gangsterskog života u sivom predgrađu prvi izvode pankeri The Clash na svom legendarnom albumu London Calling, a francuska grupa Nouvelle Vague je obrađuje u svom stilu. Veliki hit. Njen glas miriše na cigarete, kockanje i zakone Divljeg Zapada.

„ …When they kick out your front door
How you gonna come?
With your hands on your head
Or on the trigger of your gun…”

Danas Brikston nije opasan kao što je bio osamdesetih, kada je pesma nastala, ali pištolji Brikstona i dalje ponekad odzvanjaju kroz naslove crnih hronika, tako da se nećemo duže zadržavati.

Warwick Avenue – Duffy

„ …When I get to Warwick Avenue

Meet me by the entrance of the Tube

We can talk things over a little time

Promise me you won’t stand by the light…”

Nadam se da ste poneli kišobran, jer ne samo da pada kiša kao što smo ovde navikli, nego i Dafi (Duffy) plače kao kiša. Zapadni London je lep za razgledanje, ali naša drugarica je previše tužna da bi nam objasnila krajolik. Krenula je na sastanak.

„ …When I get to Warwick Avenue

I’ll tell you baby that we’re through

I’m leaving you for the last time baby…”

Engleska verzija večne teme Heartbreak Hotel. Dakle, ako ste u Londonu i raskidate, stanica metroa Warwick Avenue na Bakerloo liniji je pravo mesto za to. Posle bar možete da podelite crni londonski taksi sa Dafi i da se međusobno tešite.

Piccadilly Palare – Morrissey

“ …We aplied an ancient trade

Where we threw all life’s

Instructions away
Exchanging lies and digs (my way)

Cause in a belted coat
Oh, I secretly knew
That I hadn’t a clue…”

Kao i u pesmi November Spawned a Monster, Morisi se bavi temom neobičnom za pop muziku devedesetih godina – muškom prostitucijom u Pikadiliju. Ovaj respektabilan deo centralnog Londona ima i svoj underground svet, koji jače sija kada je mrak.

Naziv pesme se odnosi na sleng jezik polari, koji su prvi koristili muške prostitutke u 19. veku, a potom homoseksualci da bi prikrili svoje seksualno opredeljenje koje je u Velikoj Britaniji bilo nezakonito do 1967. godine.

“…The Piccadilly palare
Was just silly slang
Between me and the boys in my gang
Exchanging palare
You wouldn’t understand
Good sons like you
NEVER DO…”

Endi Rurke (Andy Rourke), bas gitarista i, kao Morisi, jedan od ljudi koji su činili The Smiths, gostuje u ovoj pesmi, a prateće vokale peva frontmen grupe Madness. No, no, no. You can’t get there that way. Follow me.

Prati me kući. Skidaj sluške, dosta je bilo zezanja za danas.


Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude i još previše toga.

Editors choice