Ljubav preko ekrana

Ljubav preko ekrana

Dobar deo sveukupnog progresa čovečanstvo duguje lenjosti. Da bi se izbegle radnje koje su većini ljudi bile mrske od kako je sveta i veka, izmišljali su se i pronalazili tehnološki noviteti koji su odagnavali potrebu za bilo kakvim naporom. Bilo je nekoliko talasa tehnoloških inovacija.

Prvi se odnosio na zamenu rudimentarnih poljoprivrednih alatki modernim mehaničkim sklopovima koji su obezbeđivali veći prinos uz manje rada i bolju produktivnost na njivama.

Drugi talas se odnosio na omogućavanje masovnog korišćenja mašina u prevozu ljudi, da bi se bolje povezali i lakše prelazili velike razdaljine.

Na trećem talasu inovacija, naša civilizacija jaše već dvadesetak godina. Njeni dometi su omogućili komunikaciju bez komunikacije.  Naime, da bi se ljudi rešili zamora otvaranja usta, internet im je omogućio da viđaju prijatelje, druže se, zaljubljuju i piju virtuelne kafe, a  sve to bez potrebe da izlaze iz sobe i izlažu se neprijatnostima neuspešne komunikacije. Jer ekran ima brojne prednosti. Na njemu je svaka komunikacija uspešna. Svaka priča je frajerska. U virtuelnom svetu svako ima dobru žvaku. Niko ne muca i niko nema problem da se seti neke interesantne teme da prekine neprijatno ćutanje. Muškarci na internetu ne saginju glavu u društvu lepe žene jer im se mleveno meso sa lukom javilo iz želuca, ne sekiraju se hoće li divna dama preko puta stola primetiti da se podižu sa fotelje za dva centimetra svaki put kad ih stegne stomak  a ne mogu da prdnu. Ne brinu o neobrijanom licu, maljavim prsima koja zjape kroz košulju, ne sekiraju se da li će lepotica primetiti prljavu cipelu ili krvavu zanokticu do lakta. A žene ne brinu jesu li se isfenirale, jesu ili u pms-u (ako uopšte ikada iz njega izlaze) pa su nervozne i bubuljičave, ne brinu hoće li taj savršeni frajer preko puta videti da se se oznojile ili da li se maskara razmazala. Na chat-u i u sms-u se to ne vidi. U sms-u se niko ne znoji jer je napravio lapsus i niko se ne sekira što dobru foru nije shvatio na vreme, nego se smejao napamet.

Ljudi su prestali da se viđaju. Muškarci su prestali da se udvaraju ženama. Ne razmišljaju više o njima kao o seks simbolima nego kao o binarnim kodovima sa oblikom venerinog brega. Žene su se u svom odgovoru na ovaj civilizacijski izazov, povukle u sebe i svoju ženstvenost prepustile zaboravu. Postaju sve sličnije damama u razvijenom zapadnom svetu- lepe i namontirane ali hladne i proračunate. Prazni ramovi. Bez sjaja u oku. A muškarci ne shvataju da ako im žene izgube sjaj u oku, njihov svet će prestati da postoji. Jer, zbog njih radimo bukvalno sve. One su svrha naše večite težnje da postanemo bolji.

Želja da se dopadnemo ženama je uzrok svih pregnuća jednog muškarca . To je suština koju podjednako jasno uviđaju doktori nauka i limari, egzistencijalni filozofi i zatvorski čuvari. Od trenutka rođenja, pa do smrti, sve što učimo, stičemo, pričamo, oblačimo , vozimo, radimo samo zbog ženske naklonosti! U tom pogledu mi smo ništa drugo do mužjaci jedne životinjske vrste koja je sebe shvatila dovoljno ozbiljno da se upita ima li tu nečega drugog. Nema tu ničega drugog! Sve što su stotine generacija mudrih muškaraca napisale o dubini našeg bića, razbija se u paramparčad pod obnaženim kolenima jedne lepotice, koja štiklom preko tih parčića gazi i ostavlja nas, mužjake, da se vratimo u pećine. Ako toga nestane, nestaće i naših pregnuća. Počećemo da mislimo i radimo u službi nečega drugog . Umesto u službi ženskog pogleda, koji je ostao bez sjaja čekajući naš sms… Zato, muškarci, budite ono što su vam bili očevi i dedovi. Budite mužjaci! Udvarajte se, napadajte, ganjajte, poklanjajte!
Ako iko od vas koji ovo pročitate, u narednih mesec dana popije jednu kafu više sa dragim ljudima, ili posedi pola sata duže u kafani, ako ijedan muškarac izvede na večeru ženu koju gleda i pokloni joj cvet i ako ijedna žena koja ovo pročita, kaže onom pokušaju muškarca , sa kojim razmeni 40 sms-ova dnevno, da treba da se vide, da prošetaju ili da gledaju film, onda ću ovu priču smatrati korisnim štivom!


Milan Stanišić je beskompromisni kritičar sistema, analitičar beznađa, hroničar pohlepe, baštinik sarkazma, pasionirani ljubitelj hiperbole kao stilske figure, hedonista, lenčuga levantinskog tipa, fotograf, bibliofil, nautičar i na kraju pravnik.