Ljubav u epizodi: “Samo ne sandale”

Ljubav u epizodi: “Samo ne sandale”

Da ne počinjem tekst sa klišeima tipa: “Ja imam dugu, skladnu vezu.” i bla, bla…  Reći ću samo: “Volimo se”. Eh, ima problema. Laže ko kaže da oni koji se vole, ne svađaju se. Ima malih problema koji katkad prerastu u malo veće i ima jos slađih pomirenja.

Samo ima jedan nerešiv problem. Sandale, tačnije muške sandale! Moj dečko obožava da nosi njegove kako kaže, citiraću: “Italijanske sandale”. Moja reakcija na to je: “WTF?” Jako mi je stalo da moj dečko lepo izgleda, a po mom mišljenju muške sandale su odraz starosti i neukusa (blaže rečeno). On ima samo 25 godina i ne stoji mu da ih nosi ma koliko ekonomične i udobne bile. Moram i da ih opišem. Od kože su. Sa nekom šnalom sa strane i šupljinama. Model iz prošlog veka. Malo bolja verzija sandala koje su nosili Rimljani. Kladim se da ih voli, jer ih je njegova mama birala.

Elem, društvo nas je pozvalo na neko večernje okupljanje. Mnogo mladih, zezanja, smeha i alkohola. Trebalo je da me pokupi pa da zajedno odemo. Tako je i bilo. Došao je po mene. Ali, u sandalama. Pao mi je mrak na oči. Mislila sam da umirem. U sebi spaljujem te sandale ogavnim rečima, a jezik držim čvrsto za zubima. On je veoma srećan. Kako i ne bi, jako su mu komotne. Pomišljam da mu kažem kako me je glava zabolela, pa sam se predomislila, ne idem. Propalo, već smo krenuli. A šta ako mu kažem da mu ne idu uz košulju? Jaoo, ne.  Znam. Namamiću nekog psa lutalicu da mu ih izgrize. I problem rešen. Ali, šta dotle? Kako večeras? Ne mogu ni minut da ih gledam. Obuzme me neki svrab. Ludim.

foto7 Ljubav u epizodi: “Samo ne sandale”

Verujem da bi u tim sandalama bio na meti svih stilista

Odjednom čujem sebe kako govorim: “Što si obuo sandale?” Eto, počela je priča. Sad nema nazad. “Kako, što? Znaš da ih volim.” Ali ja ih ne volim – odgovaram.

Onda kreće prepiranje kao i uvek. Voli ih jer ovo, jer ono. Leto je. Svi muškarci nose. E, to sam čekala. Bingo! “Hah, da vidimo koji muškarac ih nosi?” Idemo do grada. Pažljivo gledaj da mi pokažeš ko nosi takve  sandale. Pristaje. Sreća, sreća, radost. Znam da nijedan iole razuman muškarac, približno njegovih godina to čudo za hodanje ne bi obuo.

Krećemo u potragu za muškim sandalama. Tri, dva, jedan… akcija. Tišina. Ne progovaramo. Pogledi nam šetaju sa jednog kraja na drugi. Odjednom će on: “Ha, pogledaj!” Okrećem se, a njegov prst je uperen u čoveka od minimum 50 godina. “Fail”, kažem mu. Pola sata-sat kasnije, od svih muškaraca samo petorica su nosila sandale, a svi oni bili su godina mog deke.

Znam, bio je razočaran. Nije znao šta da kaže osim da ih voli. Ali, ne može da ih voli više od mene. Dogovor je pao. Neće ih nositi u mom prisustvu. Srećna ja, a poražen on. Odlazimo u provod. Imam razloga za slavlje. A ako ih ikada bude nosio kad nije sa mnom, sigurna sam da ga nijedna druga devojka od stila neće pogledati.


Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.