Druga faza – privlačnost
Kada govorimo o ljubavi, uglavnom imamo u vidu njenu drugu fazu, kojom upravljaju neurotransmiteri poznati kao monoamini: norepinefrin, dopamin i serotonin. Zajedno, oni čine zanimljiv emotivni hemijski koktel.
Norepinefrin
Ova hemikalija utiče na moždane centre za pažnju i reakciju. Kad smo preplavljeni osećanjem ljubavi, ona u saradnji sa adrenalinom aktivira reakciju „bori se i beži“.To ne znači da ćemo se sukobiti sa partnerom ili pobeći od njega, već da se otkucaju srca ubrzavaju i protok krvi poboljšava, zbog čega imamo više energije.
Dopamin
Dopamin aktivira intenzivan priliv zadovoljstva, povećanu energiju i koncentraciju, a takođe smanjuje i potrebu za snom i hranom. U mozgu, dopamin takođe podstiče centar za nagrađivanje. To što kokain i nikotin slično deluju na mozak, objašnjava razvijanje zavisnosti od ljubavi, odnosno partnera.
Serotonin
Osim što je odgovoran za agresiju, apetit, san, raspoloženje, serotonin je zadužen i za seksualnost. U toku druge faze ljubavi nivo serotonina opada, pa veza postaje više emotivna i psihološka, a manje telesna. Tada počinje i stvarno upoznavanje među partnerima, prvi sukobi, nerazumevanja i razočaranja. Nizak nivo serotonina je usko povezan s opsesivno-kompulsivnim poremećajem, a ukazuje i na depresiju ili anksioznost. Serijske ubice takođe imaju nizak nivo serotonina, a to možda objašnjava zašto svi malo poludimo kad smo zaljubljeni.
Fiziologija
Grupa istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu, ispitala je „zaljubljeni“ mozak uz pomoć magnetne rezonance. Oni su otkrili da su delovi mozga koji su povezani sa nagradom i zadovoljstvom aktivirani, dok se delovi koji se odnose na moralna pitanja deaktiviraju. To je verovatno i razlog zašto kažemo da je “ljubav slepa” i zašto tolerišemo toksična ponašanja partnera – zaljubljeni smo i ništa nas drugo ne zanima.
