Ljubavi svetskih pisaca: Dante Alighieri

Ljubavi svetskih pisaca: Dante Alighieri

“Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi”, setim se skoro stare izreke, a onda zastanem pa se zamislim… Da li je vek robotizacije progutao osećanja? Ako nije, možemo li ih kontrolisati? I naposletku, da li bi ih trebalo kontrolisati? Zašto jednostavno kada može komplikovano. Ili ti se desi ili se, jednostavno, ne desi.

Retke su priče, slučajne, bezgrešne, olake i platonske. Ja ovako, pomislio bi čovek – težak egoista, povučena svojim skorašnjim iskustvom neočekivanih dešavanja, imam želju da podelim još jedan slučajan pogled sa vama, ovog puta svetski poznat. Inspiracija. San. Život oličen u jednom imenu, u jednoj ženi. Beatriče (Beatrice di Folco Portinari).

… i sve je više nego jasno.

Najveći italijanski pesnik Dante Aligijeri (Dante Alighieri) rođen je u Firenci 1265. godine. Poznat po prkosnoj naravi, sopstvenim idealima i probijanju tada strogih granica društvenog delanja, pisao je na italijanskom i latinskom jeziku. Dela “Gozba” i “O monarhiji” pisana su na latinskom, a na italijanskom jeziku “Novi život” (zbirka pesama), kao i spev koji je počeo u prvim godinama progonstva (1307), a završio pre smrti (1321) – “Božanstvena komedija”, iliti remek-delo. U ovom delu, zamišljenim putem kroz “Pakao”, “Čistilište” i “Raj”, Dantea vode slavni rimski pesnik Vergilije (Publius Vergilius Maro) i obožavana ideal-žena Beatriče.

Svaki deo ima po 33 pevanja, zaključno sa uvodnim – ukupno ih je 100.

Slika114 Ljubavi svetskih pisaca: Dante Alighieri

Susret Dantea i Beatriče

Kada se unutar političkih skupina, kojima je pripadao, dogodio razdor, a Firenca pala u ruke Francuza, Dante je 1302. godine osuđen na progonstvo. Sve do smrti nije se vraćao u rodni grad. 

Elem, vratimo se na ljubav.

Ova životna poeta počinje  u Firenci ispred crkve Santa Margherita de’ Cerchi, gde je Dante prvi put video svoju Beatriče sa svojih devet godina, njoj je bilo osam. I vatromet počinje.

“Ona je posedovala nepresušnu draž, bila moj blagoslov, uništitelj svega zlog u meni, kraljica vrline, spasiteljka.”

Teško je definisati na osnovu čega se ova dečačka ljubav zasnovala, bila toliko jaka i trajala dokle i Danteov život, što je bilo dovoljno da ovaj mladi pesnik svojim ludačkim emocijama i besanim noćima postavi postulate, kako italijanske, tako i svetske ljubavi, svim pesnicima i piscima toga vremena i današnjice. Najzanimljiviji detalj ove ljubavi jeste reč čistota. Neukaljana dodirom, nepomilovana vrhovima kose, ova priča je opstajala na samoj fizičkoj privlačnosti, platonskoj vezi.

Slika28 Ljubavi svetskih pisaca: Dante Alighieri

Beatričin grob

Drugi susret, nakon devet godina, desio se na ulici. Beatriče je bila u beloj lepršavoj haljini sa dve starije dame, ovog puta je pozdravila Dantea, što je pesniku pomerilo “srce iz peta”. Te noći mu se u snu ukazala figura sa rečima: “Ja sam gospodar tvoj”, u njegovim rukama bila je Beatriče prekrivena tankom tkaninom, stvorenje ju je probudilo i nateralo da pojede Danteovo srce.

Ovaj san je postao tema prvog soneta “Novog života”, kao i poslednji susret ljubavnika.

Udata za bankara, nakon tri godine, Beatriče umire u svojoj 24. godini.

Često je mišljenje kako Danteova ljubav prema ovoj ženi prelazi u čistu pesničku fikciju, u ideal i zamišljenu muzu kojoj se svaki pesnik okreće, poput Petrarke (Francesco Petrarca) i Laure (Laura), i klanja – kako bi živeo u svojim delima. U njima on pominje samo njenu figuru i smaragdno zelene oči.

“Od prvoga dana kad ugledah njeno lice, o njemu sam pevao.”

Međutim, Beatričin uticaj je bio mnogo više od inspiracije, jer se pojavljuje kao glavni lik u dva njegova dela – “Novom životu” i “Božanstvenoj komediji”.

Pošto je u “Novom životu” već razvio ideju o Beatriče – kao njegovom spasiocu, ovo je nastavio u “Komediji”, u kojoj se ona pojavljuje kao njegov vodič kroz “Raj”. Tu je opisana kao “majčinska, sjajna i utešna”.

Iako njih dvoje raspravljaju o ličnim temama, to je samo Danteova mašta. Nisu nikada imali kontakta, već je u delima oblikovana u potpunosti po njegovoj mašti, tj. kako ju je on video, nazvavši je jednom “prelepa dama moga uma” (La gloriosa donna della mia mente).

Nedaleko od ovog sveta ljubavi i sna, Dante je oženio Đemu Donati (Gemma Donati), koja mu je rodila petoro dece, ali koja ni u jednom momentu nije bila zanos stihova pesnikove lirike, već samo njegova stvarnost.

Ubrzo, završivši “Komediju”, Dante Aligijeri umire 1321. godine u Raveni, gde je i sahranjen, a na njegovom grobu stoji stih “Parvi Florentia mater amoris” (Firenca, majka male ljubavi).

“Ljubav! Ta riječ mi zvuči tako čudesno, da mislim – sve što izvire iz ljubavi mora biti isto tako čudesno.”

Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi svetskih pisaca” možete pročitati ovde.


Ana Milošević, diplomirana novinarka, igra glavnu 24-časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.