Ljubavi svetskih pisaca: Vladimir Mayakovsky

Ljubavi svetskih pisaca: Vladimir Mayakovsky

Taj “Oblak u pantalonama” zauvek je ostao nedokučivo štivo svom i našem vremenu. Odoleo je tumačenjima, bežao od biografskih sveznalica, bio je neumoljiv, nevidljivi sjaj ruske književnosti. Vladimir Majakovski (Владимир Владимирович Маяковский), koji je kao maloletnik bio hapšen zbog političkog aktivizma, rođen je 19. jula 1893. godine. U svojim zapisima duboko se gnušao koraka kojim ide sovjetsko društvo, nije se libio da udari na najači fragment i zbog toga je možda i njegova smrt ostala zagonetka veka.

Pored zvanja pesnika i dramskog pisca, Majakovski je mogao da se pohvali darom za slikarstvo, bio je oličenje i začetnik ruskog futurizma. Malograđanstvo, tlačenje slabijih i loše prilike, koje je revolucija donela na svojim crnim krilima, Majakovski je držao kao kost u grlu koju je samo čekao da ispljune. Neumoljivo, bez pokornosti svojih čvrstih i veoma potkrepljenih stavova, u svom književnom radu obračunavao se sa društvenim pošastima koje su opkolile tadašnju Rusiju.

On je bio “šamar društvenom ukusu”. Na pitanje zašto spaja “nežnu liriku i suštu grubost”, odgovorio je: “Dobro, ako hoćete biću kao besan, ako hoćete biću izvanredno nežan, ne muškarac, već oblak u pantalonama”. Potpuno je izmenio percepciju književnosti ugrađivanjem u njenu tananost vulgarnost, žargon, maglovite metafore. Neizvestan, buntovan, angažovan i promenljiv životni ambijent krasile su još čudnije emotivne priče.

slika17 Ljubavi svetskih pisaca: Vladimir Mayakovsky

Ljubav je oblak u pantalonama

“Voleti – znači: u šumu pobeći,
i do noći tamne, bez predaha
sekirom drva seći,
rušeći snagu svog uzmaha.
Voleti – to je: čaršafe zgužvane
u bdenju zameniti Kopernikom.
Njega, a ne muža Marije Ivanovne,
smatram svojim suparnikom.
Ljubav za nas nije raj u domu;
ona neprestano šapuće o tom,
da se opet našao u pogonu
hladnoga srca motor.”

Pored veoma dinamičnog društvenog i političkog angažmana, Vladimira Majakovskog pratila je čudna ljubavna priča, naime, žena Ljilja Brik (Lilya Brik), u koju je bio ludo zaljubljen, bila je udata i to baš za izdavača njegovih pesama. Uzbudljiva i rizična romansa nije imala srećan kraj, a majku svoje kćerke Majakovski upoznaje na jednom predavanju u Americi. Elem, da priča bude potpuno van okvira i nekako u duhu Vladimira Majakovskog, za rođenje svoje kćerke saznao je nekoliko godina posle njenog rođenja, žena sa kojom je bio u tajnoj vezi, Eli Džons (Elli Jones), za rođenje njihovog deteta rekla mu je tek u Francuskoj na jednom od njihovih tajnih sastanaka.

Majakovski je u ovom stihu skrio potvrdu kompleksnosti životne borbe i dao finoću toj muci sa kojom se svakodnevno suočavamo: “U ovom životu nije teško mreti. Izgraditi život kud i kamo je teže.”
U svojoj 36. godini života Majakovski je pod neutvrđenim okolnostima izvršio samoubistvo, iako je pre toga u više navrata kritikovao kukavičluk svog kolege Jesenjina (Сергей Александрович Есенин), koji je takođe bio sam sebi dželat. Samoubistvo je izvršio pod pretpostavkom da je bio isuviše otuđen od društva u kome je stvarao, razočaran u ljubav i u nemogućnost dobijanja vize za inostranstvo.

Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi svetskih pisaca” možete pročitati ovde.


Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.