Pera Perić je jednog dana u septembru raskinuo jednogodišnju vezu. Mnogo mu je bilo teško. Čak je i zaplakao prilikom rastanka, a naredna dva dana je proveo, naravno, u kafani sa prijateljima, braćom i kumovima, lečeći svoje duboke rane, koje mu je nanela ta bezosećajna kučka. Naredna dva dana utrošio je na mestimične pozive i poruke svojoj – sada već bivšoj – devojci, u kojima je uglavnom cvileo i jaukao kako ne može da nastavi svoj besmisleni život bez nje. Kada je shvatio da abnormalna doza patetike ne prolazi kod “kučke”, čvrsto je rešio da sledeća dva dana iskoristi na pametniji način.

Zato odlazi kod njene najbolje drugarice, podrazumeva se – sasvim slučajno, nikako drugačije, i kod nje prosipa poveću količinu svog jada, tuge i bola, jer ga je ona tako hladnokrvno izbacila iz svog života – kao đubre ispred vrata. Pošto ga je saosećajno saslušala, najbolja drugarica jedva čeka da unesrećeni Pera ode, kako bi mogla na miru da pozove “kučku” od svoje drugarice i optužujućim tonom joj saopšti šta je ovaj rekao. Međutim, “kučka”, ko svaka kučka, i dalje neće ni da čuje za njega. Ali, gospodin Pera čvrsto rešava da pređe na drugu taktiku. Druga dva dana koristi tako što, sasvim neobavezno, svraća kod najbolje drugarice svoje bivše i govori joj da je njegov život dobio drugu dimenziju, da svako veče izlazi i luduje, a ribe ga saleću sa svih strana, dok on mučenik ne može da se odbrani. Ma, prosto je procvetao! Kad ni ovaj pakleni plan nije upalio, on se povlači u ilegalu na nekoliko dana.

Posle desetak dana skrhkanosti, patetike i taktika, Pera ponovo sigurno jaše u svom ljubavnom sedlu. Sa njim jaše njegova nova devojka. Divno jedno biće, preslatka, predobra i prepametna. Voli je kao što nijednu nije voleo dosad. Umro bi za nju i neprestano se pita kako je bivstvovao na Zemlji dok se ona nije pojavila. Svaki trenutak sa njom kvalitetno koristi da bi opanjkavao “kučku” sa kojom je proveo godinu dana i konstantno se pita gde je to pogrešio da bi ga “kučka” tako surovo ostavila. Jer, ipak je on najsavršeniji dečko na svetu, poslednji primerak idealnog muškarca i svestan je činjenice da su svi sem njega samo odvratne muške svinje, koje iskorišćavaju devojke za redovan seks. Sram ih bilo! Pošto je prva tri meseca svoje nove veze Pera iskoristio da valjano analizira svoju prethodnu vezu, sledeća tri meseca koristi da se bolje upozna sa novom, preslatkom, predobrom i prepametnom devojkom – bićem.

Dane provodi tako što svakog dana željno iščekuje da padne noć, te da devojka – biće dođe kod njega u sobu, gde prvo gledaju film, pa predigra, pa seks, pa nešto pojedu i popiju, pa opet gledaju TV, pa opet seks, ovoga puta bez predigre, pa on zaspi, pa se probudi posle sat-dva, i odveze je njenoj kući. U pauzama između seksa i gledanja TV programa prozbore po koju rečenicu o tome šta im se dešavalo prethodnog dana. Oni ne izlaze zajedno, jer Pera nema vremena da sa njom sedi po kafićima, ide u bioskop ili u šetnju. Zašto bi trošio svoje dragoceno vreme na te gluposti, kada je njegova soba stvorena za građenje idealne veze. Oni se ne druže sa prijateljima, jer je i to traćenje vremena, bolje im je kod njega u sobi.

Preostala tri meseca ovog odnosa protiču tako što se devojka – biće neprestano pita da li je ona luda ili je njen Pera toliko površan, a u isto vreme i toliko siguran u sebe, da mu ne pada na pamet da bilo šta menja u njihovoj vezi. Kada shvati da nije luda, devojka – biće postaje devojka – “kučka”. Istorija se ponavlja. Pera Perić započinje novi ciklus svog bivstvovanja po već isprobanom dobrom, starom receptu.

Nedavno sprovedena anketa pokazala je da se muškarci mnogo brže zaljubljuju od žena, te da im je dovoljan samo jedan izlazak sa devojkom kako bi bili sigurni da je ona ona prava. Profesor Aleksandar Gordon (Alexander Gordon), član Britanskog psihološkog udruženja, smatra da je razlog tome taj što su muškarci površniji od žena, što im budućnost nije toliko bitna i što im je fizički izgled najčešće na prvom mestu.

Verovaćemo profesoru Gordonu i verovaćemo da Pera Perić zato iznova i iznova pravi istu grešku u svojim partnerskim odnosima sa suprotnim polom. On prosto ne vidi dalje od svog nosa, ne zalazi u dubinu i u svaku vezu ulazi sa istom taktikom, istom pričom, istim svim. Zaboravlja da nisu svi isti.


Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.

Editors choice