Ljubavnica ili sluškinja?

Ljubavnica ili sluškinja?

Čudesna bajka, izmaštana na osnovu slike koja bi mogla da bude stvarnost, ali i ne mora. Trejsi Ševalije (Tracy Chevalier) je izabrala da veruje.

Trejsi Ševalije je odrasla u Vašingtonu, okrug Kolumbija. Preselila se u Englesku 1984. godine i nekoliko godina radila kao urednik dokumentacije u jednoj izdavačkoj kući. Diplomirala je kreativno pisanje na Univerzitetu Istočne Andlije 1994. godine. Njen prvi roman “Devičansko plavo” ušao je 1997. i uzbor Talenata godine. Sada živi u Londonu sa mužem i sinom. Pažnju književne javnosti privukla je romanom “Devojka sa bisernom minđušom” kada je pokušala da da odgovor na pitanje ko je devojka sa istoimene slike holandskog majstora Johanesa Vermera (Johannes Vermeer).

SLIKA 115 Ljubavnica ili sluškinja?

Omiljena američka spisateljica u svetu, ali i u Srbiji, bila je gost svog srpskog izdavača "Lagune" na Međunarodnom sajmu knjiga

Kako bi pomogla svojoj porodici, mlada Grit počinje da radi kao kućna pomoćnica u domu slikara Johanesa Vermera. Radnja se odvija u 17. veku, zlatnom dobu holandskog slikarstva, u Delftu, malom gradu blizu Haga.

Obavljanje kućnih poslova za Grit nije bilo strano. Budući da dolazi iz siromašne porodice navikla je na rad i ne baš idealne uslove za život. Dolaskom u kuću mladog slikara upoznaje jedan drugačiji svet – svet debelih tepiha, knjiga, bisera i krzna. Ovo nije još jedna verzija siromašne Pepeljuge i lepog princa. Ovo je roman koji veliča umetnost, koji otkriva tajnu nastajanja umetničkog dela. Tajanstven i gotovo nepodnošljivo dirljiv, on blista.

SLIKA 215 Ljubavnica ili sluškinja?

Vermerova slika "Pogled na Delft"

Sedamnaestogodišnja Grit bila je duboko zainteresovana za rad ovog slikara. Iako to, kao obična sluškinja nije smela da pokaže, volela je da zamišlja gospodina Vermera samog u ateljeu. A ako ne samog, onda samo s njom. Prolazili su tako dani u velikom i  hladnom domu, gospodin je često bio odsutan i zamišljen, a njegova žena Katarina, majka tri devojčice, sa četvrtim detetom na putu, neljubazna i namrštena, koristila bi svaku priliku da podseti Grit da joj je mesto u kuhinji, i da u njenoj kući sluškinje neće prolaziti istim hodnikom kojim ona prolazi. Brigu o deci prepuštala je svojoj majci, još neprijatnijoj starijoj gospođi, a Katarinu bi jedino razveselila prilika kada je mogla da nosi bisere i žuti ogrtač koji su značili njeno plemenito poreklo i bogatstvo.

U takvoj atmosferi, daleko od svoje porodice, sazrevala je mlada Grit, i sve su je više privlačila zabranjena vrata Vermerovog ateljea. Kada bi samo mogla da proviri unutra! Kada je porodica konačno stekla poverenje u nju, Grit dobija dozvolu da čisti atelje. Upozorena je da nikako ne sme da dira Vermerove stvari, i da sve mora da vrati onako kako je zatekla. Zapostavljajući ostale obaveze, Grit sve više vremena provodi u ateljeu sa slikarom. On počinje da je podučava mešanju boja, odajući joj tajne slikarskog umeća. Oboje su uživali, trudeći se da za njihove “sastanke” ne sazna gospodinova žena. Grit je uvek gajila simpatije prema gospodinu Vermeru, a sada je i on bio zainteresovan za mladu Grit.

Grit je izrasla u lepu devojku, duge plave kovrdžave kose, belog tena i punih crvenih usana. Ona se suočava sa naklonošću porodičnog prijatelja Van Rejvena koji traži od Vermera da mu naslika Grit. Van Rejven je bio bogat čovek, mecena, koji je bio spreman da da čitavo bogatstvo samo da slika ove devojke stoji u njegovom domu. Za ovu “narudžbinu” su svi saznali, pa i Katarina, kojoj se ovo naročito nije dopalo. Zar da pored njenih portreta, u ateljeu stoji i slika obične sluškinje?

Trenutak koji je bio presudan da Vermer počne sa slikanjem Grit pomalo je neobičan. Jednom prilikom dok je čistila atelje, ili bolje rečeno dok se gledala u raskošnom i skupom Vermerovom ogledalu, skinula je maramu i raspustila duge neukrotive lokne koje je uvek vezivala u kiku. Ništa važno, pomislićete. Ali ispostavilo se da je upravo to navelo Vermera da naslika Grit.

Za to vreme bilo je strašno nepristojno da žena ide otkrivene glave i puštene kose. Tako nepokrivena Grit je sebi ličila na one žene koje bi stajale same u prolazu s muškarcem, one koji nimalo nisu mirne, tihe i čiste. Bila je nalik na one žene koje se usuđuju da otkriju glave. Ali pred Vermerom i njegovim slikama, Grit bi zaboravila na lepo ponašanje. Tako sluškinja postaje devojka sa bisernom minđušom.

SLIKA 37 Ljubavnica ili sluškinja?

Ovo je običan portret devojke. Nedostatak boja u pozadini portreta dovode do izražaja njene biserne minđuše u obliku kapi suze

Ševalije unosi zadivljujuću mešavinu strasti, gneva i zapažanja i stvara roman koji je i lep i brutalan. A da li su Grit i Vermer otkrili tajnu za kojom tragamo, tajnu nastajanja umetničkog dela? Jedno je sigurno: za velika dela potrebno je izaći iz bezbedne zone, pomeriti granice. Stavite svoje omiljene bisere, probudite devojčicu u sebi i postanite nečija inspiracija.


Katarina Stamenković je studentkinja književnosti i zaljubljenik u moderne plesove. Ne može da zamisli dan bez dobre jutarnje kafe i svojih prijatelja. Inspiriše je miris letnje kiše na ulicama njenog grada.