Ljubavnici iz Oza (2. deo)

Ljubavnici iz Oza (2. deo)

“Je  l’ ideš sa nama na aerodrom, čekamo ga?”- prepoznaje glas njegovog druga s druge strane žice.

Opet isti osećaj… Ko je ona da njega čeka na aerodromu? Tamo mu je otac, brat, prijatelji. Uostalom, prošlo je dosta vremena, nisu ostali toliko dobri prijatelji. Hiljadu pitanja. Tačno da je imala mesec dana ranije ugovoreno putovanje za taj dan, tačno je da se uveliko spremala, ali zašto je i dalje mislila?

Mislila, mislila i smislila, njen životni moto je došao do izražaja: “Ako sam ne ostvaruješ svoje želje, čarobnjaci ne postoje”, a u jedno je bila sigurna – žarko je želela da ga sačeka. Otkazala put, sjurila se s posla, istuširala, presvukla, pomerila viđanje sa prijateljem za dva sata kasnije, sela u bus i našla se na aerodromu. Malo zategnuto, njoj neprijatno, upoznaje se sa ocem, komšijom…

Scena klasična, radovanje, grljenje, on ne pokazuje ni manji znak iznenađenja, ok, misli ona, neko mu je rekao da će doći. Juri nazad, na dogovoreni sastanak i kao u istom filmu, samo šest meseci kasnije, kasni u istu kafanu na doček povratniku. Uzima taksi, pojavljuje se. On opet ravnodušan, uz jedno veliko: “Hvala što si došla”, nastavljaju ćaskanje, ona više nije njegova, nesigurna na nepoznatom terenu, njegovi prijatelji polako su postali i njeni.

Slika17 Ljubavnici iz Oza (2. deo)

“Odlazim, a volim te, ljubavi jedina na svetu, ne krivi me”- pevao joj je

Prilazi joj, pričaju o svemu, veče i dalje traje, a stara hemija pršti na sve strane, zbog čega nije marila jer je znala – oni više nikada neće biti zajedno. Nekoliko sati kasnije, gužva uzima maha, ona kreće ka šanku  i… On. Kratki osmeh, možda neka razmenjena reč i… Poljubac. Vratio joj je onaj osećaj, zna da greši, ali ne može da mu se odupre, njegove usne je uvek začaraju. Uzima je za ruku, izlaze napolje. Dugo su pričali, čak i kada su otišli iz kafane pričali su do duboke zore, on je pre svega želeo nju, ona nije znala ni sama. Nešto ludo ju je vraćalo njemu, ali njena svest korak nazad, krenula je kući.

Nadalje, priča više nego španska serija, njeno radno vreme na poslu “zlatni kavez” – odlazi u ponedeljak, vraća se u subotu, može je imati samo vikendom, naglašavam, onda kada je slobodna, jer ona doslovno nema slobodnog vremena. Znači – borba.

I lutrija je počela. Sada, da li se to on dobro kockao ili je ona nameštala karte, ko bi znao, vikendi su bili njihovi, a onda bi, ako nisu sa društvom dugo šetali i pričali, provodili odbrojane dane zajedno, nikada ispunjeniji, nikada srećniji. Kažem odbrojane, jer je njegovo drugo ukrcavanje na brod bilo za tačno mesec dana. Ona se nije davala, on je bio na distanci, uostalom, zašto bi se prepuštali u nešto što znaju da će prestati, zašto da namerno povrede sebe?

Slika22 Ljubavnici iz Oza (2. deo)

Kada nešto svesno gubimo

I u svim tim mislima, “lagano, pa na prstima”, bivali su jedno. Ona je odlagala, čini mi se, čitav svoj život tog meseca, preko fakulteta, prijatelja, posla, porodice, bolesti, odmora, samo da bi bila sa njim, ta taština, ta nežna sonata koja je lebdela nad njima i ta ozarena lica dok su se gledali, bili si nezamenljivi.

I kada se desilo niko ne zna, kada su se predali, pustili, utopili? Kada su počeli jedno drugom kao dah da nedostaju? Njihova priča je gotova. Koliko puta je samo ponovila da nikada ni sa kim nije bila kraće u vezi, a da je toliko stvari doživela, prošla, toliko osećanja osetila.

Njihov scenario je potpisan, a da srcu bude teže, dok je ona bila u Beogradu, on je bio na moru i danas kada se vraća nazad, ona je poslovno na dalekom ostrvu i ostaće tamo do dana njegovog ukrcavanja. Jednom mu je rekla: “Malo sam tužna i mnogo srećna što smo tako daleko, a tako blizu”, a sada sedi na pesku i gleda u nebo. Taština i muk, reči ne izbijaju iz glave. “A činilo se nikad više”.

Nastaviće se…

Prvi deo teksta možete pogledati ovde.


Ana Milošević apsolvent novinarstva igra glavnu 24časovnu ulogu svog života nadajući se da će daske koje život znače postati realnost. Obožava fotografiju, pisanu reč, stvaranje. Racionalni hedonista, ne može bez muzike i prijatelja, prezire površnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez osmeha. Energična. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.