Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Da, Yes, Oui, Sì! Usuđuješ li se da kažeš „Da“ i budeš ženstvena i strastvena u svakom trenutku? (Blog)

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

8 razloga zašto je broj 89 nova senzacija u beauty svetu

Ovo je tajni “trik” Tamare Dragičević za gušću i jaču kosu kakvu svi želimo!

Ljubi tu, tu gde ga moj dodir grize

Ljubi tu, tu gde ga moj dodir grize

Osećam je na tebi. Taj miris, uvukao ti se pod kožu, a i meni se smučilo. Da te ljubim posle nje. Kako? Gadi mi se, odvratna sam sama sebi. To više nisam ja. Napravio si od mene ono što sam najviše mrzela u životu. Druga. Zvuči jadno, glupo, smešno. I smejem se svom bolu, svom padu, da mi bude lakše. A onda zaplačem.

Stojim ispred ogledala i gledam svoj odraz. Ne prepoznajem sebe, odavno. Ne vidim više onu odlučnu, čvrstu osobu, sa čvrstim stavovima koji su joj pomagali da pomera granice. Dobila sam zabranu njihovog prelaska i ostala da stojim sa druge strane. I čekam… tebe, da dođeš i da me povedeš, odvedeš daleko. Otvaram oči, ali i dalje vidim samo sebe. Zatvaram ih ponovo i mislim: ne ostavljaš me, ti me ludo voliš. I žmurim jako i dalje.

A ona. Ona je tu kada ja nisam. Ona je tu da te ljubi i dodiruje umesto mene, ona je tu da te voli, tu je da ti ulepša dan. Znam da i ona mene oseti tu negde, u predelu tvog vrata, tu gde te moj dodir grize, znam da ga vidi, ali ćuti i ne govori o tome. Možda joj je tako lakše, kada već zna da nije spremna da te izgubi.

slika Ljubi tu, tu gde ga moj dodir grize

Znam da i ona mene oseti tu negde, u predelu tvog vrata

A ja. Ja te gubim iz dana u dan sve više. Kada bolje razmislim ja te nikada nisam ni imala da bih mogla da te izgubim. Vremenom postajem samo svesna da ti nikada i nisi bio tu za mene. I kada si moj rođendan slavio kraj nje, i kada sam prolazila kroz teške životne periode ti si mi samo otežavao svojim neprisustvom, i kada sam te satima čekala na aerodromu da bismo krenuli na zajedničko putovanje. Ti si i dalje uporno ostajao kraj nje. I znam, ostajaćeš i dalje, ostaćeš zauvek.

Nisam ljubomorna, naprotiv. Kad sagledam stvari iz svakog ugla vi i jeste jedno za drugo, spremni u svakom momentu da praštate i krupne i sitne stvari i laži i prevare. Ja nisam. Dugo će biti potrebno da oprostim sebi, ali tebi je već odavno oprošteno. Svako lažno obećanje, svaki nedolazak, svaka suza koju sam prolila. Zato joj se vrati i budi kraj nje bez mojih ugriza.

Ova je ljubav loša navika – potrebna, a prokleta. I bilo bi bolje da se nismo nikada ni sreli. Pod kožom si još uvek prokleto tu, ali postepeno se brišeš iz mojih misli. Lošu naviku ću pretvoriti samo u sećanje. I kada prođem pored vas, dok te gledam kako je držiš za ruku, a ona se zadovoljno smeje, ja znam da činim pravu stvar. I kada nam se susretnu pogledi, njen i moj (ti nisi dovoljno jak da me pogledaš) vidim zahvalnost. Zahvalna je što sam te pustila da joj se vratiš. A ja sam joj zahvalna što te je prihvatila. I dok odlazimo u suprotnim pravcima ja osećam da si konačno samo prošlost, osećam da je granica konačno pređena.


Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: “Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.”

Editors choice