Ljudi koji su pomerali granice: James Watt

Ljudi koji su pomerali granice: James Watt

Džejms Vat (James Watt) rođen je 19. januara 1736. godine u Grinoku, maloj morskoj luci u Škotskoj. Otac mu je bio državni službenik, vlasnik brodova i bavio se brodogradnjom. Vatova majka bila je izuzetno obrazovana, a njegov deda Tomas Vat (Thomas Watt) bio je profesor matematike.

Kao dete, Vat je bio bolešljiv, patio je od astme i bronhitisa i nije mogao da ide u školu. Umesto toga, majka je počela da ga podučava kod kuće. Tek kasnije se upisao u lokalnu gimnaziju gde je pokazao svoje inženjerske veštine i sklonost ka matematici dok mu učenje grčkog i latinskog jezika nije dobro išlo.

Kada je imao osamnaest godina, majka mu je umrla, a otac je bio bolestan i njegov posao je počeo da propada. Vat je zbog toga bio poslat u London da nauči zanat izrade mernih instrumenata. Godinu dana kasnije vraća se u Škotsku i ostaje da živi u Glazgovu gde je nameravao da otvori malu radionicu za izradu mernih instrumenata. Gradsko udruženje zanatlija mu zabranjuje da otvori radionicu, jer je po zakonu prvo trebalo da radi sedam godina kao šegrt, iako u celoj Škotskoj nije bilo majstora kod koga bi mogao da odradi praksu. Vatu se tada sreća osmehnula, jer su baš u to vreme na Univerzitet u Glazgovu pristigli astronomski instrumenti koji su zahtevali izvesne popravke. Posle uspešno obavljenog posla, profesori su mu ponudili da otvori malu radionicu u sklopu Univerziteta što je Vat sa oduševljenjem prihvatio.

Godine 1764. venčao se sa Margaret Miler (Margaret Miller) sa kojom je imao petoro dece.

Za Vata se nije moglo reći da je bio genijalan naučnik, on je bio čovek koji je znanje iz nauke uspeo savršeno da primeni u praksi i tako dođe do jednog od najznačajnijih patenata u istoriji.

Slika 128 Ljudi koji su pomerali granice: James Watt

Vat je savršeno primenio teoriju u praksi

Postoji čuvena priča o tome kako je Vat došao do sjajne ideje o pokretanju mašina pomoću pare dok je posmatrao kako u loncu njegove tetke ključa voda. Priča tvrdi da je mladi Vat video kako se poklopac lonca u kome je ključala voda podiže pod pritiskom vodene pare. To nije u potpunosti tačno. Vat je zapazio nešto još važnije, a to je da se para iz lonca pretvara u kapi vode kada je iznad držao hladnu čašu ili hladnu metalnu kašiku.

Nekoliko godina kasnije, tačnije 1763. godine, na fakultetu su ga zamolili da popravi model Njukomenove (Newcomen) parne mašine. Ova mašina je jedva radila, jer je oko 80 posto toplote trošila na zagrevanje cilindra, koji bi se zatim hladio mlazom hladne vode, pa potom opet zagrevao. Vat je shvatio da je to veoma neefikasno korišćenje energije. Eksperiment sa tetkinim loncem, ali i neki prethodni radovi, poslužili su mu kao polazna ideja. Vat je naime želeo da umesto jednog iskoristi dva bureta, jedno koje bi bilo stalno zagrejano sa  klipom koji bi se pomerao gore-dole, i drugo koje bi bilo stalno ohlađeno i gde bi se kondenzovala para. Ovaj novi model se pokazao kao mnogo bolji od prethodnog, jer je bio skoro 75 posto delotvorniji. Važna stvar za Vatovu mašinu bio je odvojeni kondenzator. Takođe je imao ideju ispuštanja vrele pare do vrha vrelog bureta pod pritiskom, tako da je para povlačila klip nadole jače od sile gravitacije. Zato se ovaj patent naziva parna mašina.

Slika 222 Ljudi koji su pomerali granice: James Watt

Nacrt Vatove parne mašine

Iako je Vatova ideja bila sjajna, on se od toga nije odmah obogatio. Većina rudnika je nastavila da koristi stari model Njukomenove mašine. Vat je zatim kratko radio kao geometar na škotskim kanalima, ali kada mu je žena umrla 1773. godine, preselio se u Birmingem. Kasnije se ponovo oženio. Sa svojom drugom ženom, Anom Mekgregor (Ann MacGregor), imao je još dvoje dece. U to vreme postao je poslovni partner sa Metjuom Boltonom (Matthew Boulton). Oni su zajedno razvili parnu mašinu za tržište. Parne mašine su doživele veliki uspeh na tržištu, a Bolton i Vat su se obogatili. Njihova mašina ubrzo je pokretala tekstilne kompanije, fabrike i rudnike. Zahvaljujući moći pare došlo je do Prve industrijske revolucije.

Vat je takođe izumeo i prvi uređaj za kopiranje. Pre 1780. nije postojao način da se kopiraju nacrti, pisma i ostali dokumenti. Posle više godina eksperimentisanja, Vat je uspeo da napravi efikasan uređaj za kopiranje. Ovaj uređaj je takođe doživeo veliki uspeh na tržištu, a neki su ga koristili čak i u dvadesetom veku.

Godine 1800. Vat je otišao u penziju, ali je nastavio da radi na novim patentima.

Slika 321 Ljudi koji su pomerali granice: James Watt

Vatova radionica

Umro je 25. avgusta 1819. godine u svojoj kući u Birmingemu.

U njegovu čast jedinica međunarodnog SI sistema za snagu dobila je ime vat.

Izvor fotografija: wikipedia.org

Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.


Jovana Filipović je studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i statista sreće kao iz Balaševićevih pesama u čijim se stihovima pronalazi. Pevam svoj blues bez namere bitne, za zlo sam teški laik, i možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser. A kao omiljeni stih i moto izdvajam: “Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke. Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke.”