Majkl Faradej (Michael Faraday) je rođen 22. septembra 1791. godine u malom mestu Njuington Bats, današnjem južnom kvartu Londona. Faradejev otac bio je kovač, ali često nije mogao da radi zbog bolesti. Njihova porodica bila je veoma siromašna. Zbog toga Faradej nije imao ni novca ni vremena za studiranje i već sa 16 godina zaposlio se kao šegrt kod jednog knjigovesca.

Faradejev šef je pokazao veliko razumevanje i dozvolio mu je da čita knjige koje su držali u skladištu. Na taj način je nastavio da se obrazuje i tokom sedam godina rada kao knjigovezac razvio je interesovanje za nauku, posebno za hemiju. Jednog dana u radnju je dospela britanska enciklopedija koju je trebalo ponovo povezati. Faradej je u njoj pročitao članak o elektricitetu. Od tada, ova pojava postaje jedno od njegovih glavnih interesovanja. Nastavio je sa njenim proučavanjem i izvođenjem eksperimenata, praveći pritom aparature od raznih starih delova koje je uspevao da nađe. Nadao se da će upoznati ljude sličnih interesovanja i uspeti da postane nešto više od običnog šegrta.

Jednoga dana njegov šef je s ponosom pokazao Faradejevu knjigu sa beleškama i eksperimentima jednom od svojih najuvaženijih mušterija, gospodinu Vilijemu Dansu (William Dance). Dans je bio oduševljen, i kao nagradu za trud dao je Faradeju karte za predavanje Hamfrija Dejvija (Humphry Davy) u Kraljevskoj ustanovi. Faradej je bio očaran predavanjima i pažljivo je hvatao beleške i skicirao aparature korišćene u eksperimentima. Na kraju je sve to povezao u knjigu, koju je u znak zahvalnosti poklonio Dansu.

Uskoro je završio sa poslom šegrta i počeo da radi kod drugog knjigovesca koji nije imao razumevanja za njegovu opčinjenost naukom. Faradej je bio veoma nezadovoljan tim poslom zbog čega je pisao istaknutim naučnicima u nadi da će ga neki od njih zaposliti. Kada je Hamfri Dejvi privremeno oslepeo usled izvođenja eksplozivnog eksperimenta, Dans je preporučuo Faradeja da mu pomogne dok mu se vid ne popravi. Ubrzo se pojavilo slobodno mesto za hemijskog pomoćnika u Kraljevskoj ustanovi i Faradej je odmah prihvatio posao. Iako je još uvek bio daleko od uglednog naučnika, ovo je bio značajan pomak u njegovoj karijeri. Nastavio je svoju saradnju sa Dejvijem, zbog čega ga je ovaj poveo čak i na svoj medeni mesec po Evropi. Faradej je imao priliku da upozna neke od najpoznatijih naučnika kao što su Amper (André-Marie Ampère) i Volt (Alessandro Volta).

Godina 1821. bila je izuzetno značajna u Faradejevom životu. Te godine je bio unapređen i došao je do važnih naučnih otkrića. Samo godinu dana pre toga, danski naučnik Hans Kristijan Ersted (Hans Christian Ørsted) je demonstrirao vezu između elektriciteta i magnetizma u jednostavnom eksperimentu. Postavio je žicu kroz koju protiče električna struja, a zatim joj prineo magnetsku iglu kompasa i uočio da ona skreće u određenom smeru. Time je pokazao da u prostoru oko žice sa strujom postoji magnetsko polje. Elektromagnetizam je postao nova i privlačna oblast za brojne naučnike.

Dejvi i Volaston (William Hyde Wollaston) su pokušali da konstruišu elektromotor, ali nisu uspeli u tome. Posle diskusije sa njima, Faradej je počeo sa konstrukcijom svog homopolarnog motora. Eksperimenti koje je pritom izveo pokazali su da promenljivo električno polje stvara magnetsko polje. Ovim je postavio osnove moderne elektromagnetske tehnologije. Faradej je objavio rezultate svojih eksperimenata što je izazvalo brojne kontraverze. Dejvi i Volaston su mislili da je Faradej iskoristio njihove eksperimente ne citirajući ih pritom. Niko međutim nije uviđao koliko je Faradejev rad zaista bio originalan. Posle ovoga, Dejvi i Faradej su prekinuli svoje dugogodišnje prijateljstvo i postali večiti suparnici, a Faradej se na nekoliko godina povukao iz oblasti elektromagnetizma i posvetio hemiji. On je prvi uspeo da hlor pretvorio u tečno stanje 1823. godine, a samo dve godine kasnije otkrio je i benzen, najjednostavniji aromatični ugljovodonik. Faradej je ustanovio i dva osnovna zakona elektrolize.

Slika 198 Ljudi koji su pomerali granice: Michael Faraday

Faradej eksperimentiše u svojoj laboratoriji

Kada je Dejvi 1827. godine otišao u penziju, Faradej je postao profesor hemije na Kraljevskoj ustanovi. Ponuđena mu je i titula viteza, ali ju je on odbio.

Faradej se ponovo vratio proučavanju elektromagnetizma i 1831. godine otkrio elektromagnetsku indukciju. U tom periodu izveo je niz veoma značajnih eksperimenata. Jedan od njih je bio eksperiment sa torusnim gvozdenim jezgrom oko kojeg su celom dužinom bila obmotana dva izolovana namotaja žice. Faradej je otkrio da ukoliko se jedan od namotaja priključi na izvor struje kroz drugi namotaj će se indukovati trenutna struja. Ova pojava je danas poznata kao međusobna induktivnost. U ostalim eksperimentima otkrio je da promenljivo magnetsko polje, koje je dobio pomeranjem magneta, indukuje električno polje. Ova pojava naziva se elektromagnetska indukcija. Faradej je zahvaljujući ovom otkriću uspeo da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Tridesetak godina kasnije, Maksvel (James Clerk Maxwell) je ustanovio matematičku vezu između promenljivog magnetskog i električnog polja. Taj zakon je nazvan Faradejev zakon i jedna je od četiri Maksvelove jednačine.

Slika 279 Ljudi koji su pomerali granice: Michael Faraday

Faradej je uveo tradiciju održavanja božićnih predavanja u Kraljevskoj ustanovi

Faradej je tvrdio da se elektromagnetski talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, međutim ova ideja nije naišla na odbravanje u naučnim krugovima. Nažalost, nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje koja je bila osnova za konstrukciju elektromehaničkih mašina.

Godine 1845. otkrio je efekat koji se danas zove Faradejev efekat kao i fenomen nazvan dijamagnetizam. Ovim otkrićima dokazao je povezanost magnetizma i svetlosti.

Faradej je bio oženjen Sarom Bernard (Sarah Barnard), ali nisu imali dece. Zanimljivo je da mu je kraljica Viktorija 1858. godine kao nagradu za doprinos nauci dodelila kuću u Hempton Kortu. Tamo je i umro 25. avgusta 1867. godine. Pri kraju Faradejevog života bilo je predloga da bude sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, ali je on to odbio. Umesto toga, u blizini Njutnovog groba, postavljena je spomen-ploča Faradeju.
U njegovu čast jedinica međunarodnog SI sistema za kapacitivnost dobila je ime farad.

Izvor fotografija: wikipedia.org

Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.


Jovana Filipović je studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, perfekcionista, namćor i statista sreće kao iz Balaševićevih pesama u čijim se stihovima pronalazi. Pevam svoj blues bez namere bitne, za zlo sam teški laik, i možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser. A kao omiljeni stih i moto izdvajam: “Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke. Posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke.”

Editors choice