Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Slika11 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla“Napredni razvitak čoveka zavisi od pronalazaka.To je najvažniji proizvod njegovog stvaralačkog duha. Pronalazač često ostaje bez ikakve nagrade, a biva i pogrešno shvaćen. Kao naknada služi mu uverenje da spada u red izuzetno povlašćenih ljudi bez kojih bi ljudski rod nestao sa lica Zemlje.”

Genije, čarobnjak svetlosti, jedan od deset najuticajnijih naučnika, čudak, nepraktični sanjalica, intelektualni egzibicionista… Mnogo se reči hvale, ali i neverice, pitanja i tajanstvenosti godinama taložilo oko imena Nikole Tesle. Kao i u svakom vremenu koje iznedri um dovoljno jak da, ne samo pomeri, već poruši granice, mogli su da ga razumeju i da mu se dive samo oni koji su imali dovoljno mašte da žive u budućnosti.

Priča o čoveku koji je za cilj svoga života uzeo da razume i “potčini prirodne sile ljudskim potrebama” počinje 10. jula 1856. godine u selu Smiljan u Lici. Kako je i sam govorio, uloga roditelja u njegovom razvitku bila je velika. Otac Milutin, pravoslavni sveštenik, pesnik i pisac zadavao mu je vežbe pogađanja tuđih misli, traženja grešaka u izražavanju, ponavljanje dugih rečenica i računanje napamet, koji su bili više nego dobra osnova za razvijanje i izgradnju naučnih misli. Sa druge strane, radoznalost i pronalazački duh je ipak pripisivao majci.

Doživljaje iz detinjstva i bezbrižnost koje je ono podrazumevalo uvek je rado prepričavao, ne ispuštajući ni najfinije detalje. Tako je u jednom pismu objasnio i svoj prvi pronalazak:

“Nikada pre toga nisam video pravi ribarski štap ni udicu, pa sam mislio da je to nešto izvanredno, snabdeveno naročitim svojstvima i bio sam očajan što sam ostao izvan društva. Gonjen željom i potrebom, nabavim komad nekakve gvozdene žice, zaoštrim kraj lupajući po njemu između dva kamena, savijem i privežem za jaku uzicu. Zatim odrežem štap, skupim nekoliko crvića i dođem do potoka gde je bilo mnogo žaba. Ali nisam mogao uhvatiti nijednu, te sam bio sav očajan, kad mi se odjednom pojavi ideja da mašem praznom udicom pred jednom žabom koja je sedela na nekom panju. U početku sva se tresla, ali malo-pomalo počela je da bulji oči i naduvala se do svoje dvostruke veličine i odjednom je zgrabila udicu. Smesta sam je izvukao. Zatim sam pokušavao da to ponovim više puta i moja metoda se pokazala pouzdanom. Kada su me drugovi našli, koji uprkos svojoj finoj napravi ne uloviše ništa, bili su zeleni od zavisti. Dugo vremena čuvao sam svoju tajnu i uživao u svome monopolu, ali sam na kraju popustio. Svaki dečak mogao je tada to isto da uradi i idućeg leta nastao je pravi pogrom na žabe…”

Od svih životinja kojima je bio okružen i uz koje je rastao, omiljeni mu je bio mačak i zbog njega se zainteresovao za elektricitet, pojavu za koju je, čak osamdeset godina nakon tog događaja, izjavio da je još nije dokučio.

Nakon završenog razreda u školi u Smiljanu i gubitka starijeg brata Dana u nesreći sa konjem, Nikola se sa roditeljima preselio u susednu varoš Gospić, gde upisuje nižu realnu gimnaziju, sluša nastavu na na nemačkom jeziku i pokazuje talenat za usmeno računanje zahtevnijih zadataka, ljubav prema knjigama, ali i “neobično plemenito srce”. Dalje školovanje nastavlja u Karlovcu, živeći po skoro vojničkim pravilima očeve sestre. U novoj školi ga nastavnik fizike uzima za asistenta i uviđa učenikovu maštu, koja je, udružena sa inteligencijom i radom, nagoveštavala uspehe vredne divljenja. I dok je sin snevao o inžinjerskoj profesiji uz stručne knjige na stranim jezicima, otac je u Mojsijeve tablice urezao sveštenički poziv kao jednu od zapovesti.

Snaga volje i jasan put koji je za sebe video dozvolili su mladom Tesli da, bez materijalnih dokaza, verom u ono što je osećao, stane na stranu svojih snova i kaže stricu: “Nemoj me prekorevati da se zanosim nemogućim stvarima. Jednog dana otputovaću u Ameriku i iskoristiti snagu vodopada na Nijagari da proizvodim koristan rad za čovečanstvo.”

Tri decenije kasnije, iz čudovišnih vodenih slapova, zasnovana na ideji polifaznog sistema proizvođenja, prenosa i korišćenja električne nergije, niče hidrocentrala, dokaz potencijala vode i ljudskog uma.

Slika22 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Slika31 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

1875. godine u njegovu rešenost je poverovao i otac. Nakon preležane kolere, za koju je tvrdio da će nestati ako se upiše u tehničku školu, dobija očevo odobrenje i odlazi u Grac.

Marljivost i posvećenost koje je kao student pokazivao bile su vanserijske i širile su se poput požara, kako na tehničke nauke, tako i na književnost, ponekad trepereći na granici posle koje je napredak vodio u propast: “Tako sam jednom počeo da čitam Volterova dela, ali sam sa velikim iznenađenjem uskoro uvideo da njegova dela obuhvataju sto teških tomova sitnog sloga, koliko je taj gigant napisao, uništavajući pritom sedamdeset i dve šoljice crne kafe na dan. Morao sam i taj posao da svršim. Kada sam pročitao poslednji tom, rekao sam: Nikad više!”

U nedostatku novca i stipendije, studije se zaustavljaju i Tesla prvi posao nalazi u Mariboru kod jednog inžinjera. Po saznanju gde mu je sin, Milutin dolazi da ga moli da studira u Pragu i uverava ga da će obezbediti sredstva. Slučaj odlučuje drugačije, otac umire, a nakon izgubljenog zaposlenja, Tesla se vraća u Gospić. Nekoliko godina kasnije, ulažući ušteđevinu, Prag biva njegovo sledeće odredište i u njemu stiče diplomu inžinjera. Odatle, u potrazi za novim poslom, odlazi u Budimpeštu, gde napreduje radeći u telefonskoj centrali i, tokom jedne šetnje, recitujući Geteovog Fausta, dolazi do ideje o obrtnom magnetnom polju i elektromotoru koji funkcioniše na istom principu.

Sa Parizom, a kasnije i sa Strazburom, upoznaje se radeći u Edisonovom kontinentalnom društvu. Ni pored iscrpljujućih obaveza ne prestaje da radi na viziji iz Budimpešte i konačno uspeva da završi maketu indukcionog elektromotora. Sreća koju je osećao biva potisnuta slabom reakcijom koju je njegov izum izazvao.Tesla tada odlučuje da posluša savet glavnog direktora kompanije i uz njegovu preporuku za Tomasa Edisona (koja je glasila: “Poznajem dva velika čoveka, jedan ste Vi, a drugi ovaj mladi čovek koga Vam preporučujem”), ukrcava se na brod za Njujork.

Kako nije umeo drugačije, novi Edisonov radnik se nije štedeo i krao je od sna ne bi li ispunio i premašio očekivanja naučnika kome se divio, sve dok ponovo nije naišao na ljudsku nemarnost prema datim obećanjima. Nagrada koju je trebalo da dobije kao ostvari povereni zadatak bila je deo šale i Tesla to nije mogao da oprosti.

Tada započinje borbu u kojoj se isključivo oslanja na sopstvenu snalažljivost i vrednost patenata na kojima je radio. Sloboda i samostalnost su uvek imale visoku cenu i Tesla čitavu godinu provodi kao fizički radnik pre nego što uspeva da zadobije poverenje finansijskih ulagača svojim eksperimentom “Kolumbovo jaje”. Ubrzo osniva Teslino električno društvo. Svestan prilike koja mu je data, neumorni borac daje svu svoju snagu kako bi došao do prvih indukcionih motora i generatora za višefaznu naizmeničnu struju, za koje je američki naučnik dr Berend izjavio: “… kad bismo iz svoje industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi savremene industrije bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, naše fabrike mrtve i dokone…”

Slika41 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla Slika51 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Shvativši dragocenost Teslinog uticaja, bogati industrijalac Džordž Vestinghaus ga posećuje sa ponudom od milion dolara za 40 njegovih patenata i mestom savetnika u njegovoj fabrici. Dogovor je sklopljen, ali, nakon godinu dana, žudnja da se misli slobodno roje nadvladava finansijsku dobrobit.

Godine 1889, Tesla dobija američko državljanstvo i uz njega mnoge olakšice, uključujući putovanja. Glas o geniju je odzvanjao Evropom. Nakon predavanja na Univerzitetu Kolumbija, gde je nagrađen ovacijama za svoj ogled u kome pokazuje moć struje visoke frekvencije i njenu primenu u veštačkom osvetljenju uz pomoć sijalice koju je držao u ruci i koja je zasvetlela bez ikakvih žica, kao počasni gost posećuje London i Pariz.

U to vreme dobija vest o bolesti svoje voljene majke i odlazi u rodni kraj. Dušom se Tesla nikada nije otuđio od svog podneblja i, nakon Đukine smrti, oduševljeno prihvata poziv da se obrati studentima u Zagrebu i Budimpešti,  a zatim i u čuvenoj zgradi kapetan-Mišinog zdanja u Beogradu, kada je nesebično sa prisutnima podelio svoje intimne misli: “Kao svaki mlad čovek imao sam puno planova i ideja. Čovek se maša za hiljadu stvari, a od tih hiljadu samo jedna može biti dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna može biti ostvariva. Idući za ostvarenjem zamisli moj život je neprekidno treperenje između agonije neuspeha i blaženstva sreće…”

Nešto kasnije, na Svetskoj izložbi u Čikagu, Vestinghausova firma prikuplja rezultate Teslinog inventivnog genija i prikazuje ih javnosti želeći da uveri svet u ispravnost odluke da osluškuje savete pronalazača koji je bio u stanju da izmeni tadašnji način života.

Dve godine nakon izložbe u rad je puštena i hidrocentrala na Nijagari. Kao što je i obećano, uskoro su bili osvetljeni Bafalo, Čikago i Njujork. Njena važnost je svedočila o veličini Nikole Tesle kao naučnika, ali i kao čoveka koji je bio iznad materijalnog i kome je novac bio samo sredstvo za razvoj planova i ostvarenje eksperimenata.

U to doba brojna istraživanja doticala su razne oblasti i dovela ga do jednog usputnog otkrića. Nazvao ih je zraci određenog karaktera. Bili su to prvi rendgen zraci. Nemački naučnik je svom prethodniku odao priznanje i na njegovim prvim ogledima izgradio svoje delo.

Slika6 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Kada je Vestinghausova firma zapala u teškoće, Tesla pokazuje lojalnost i jednostavno cepa ugovor po kome je dobijao novac za svaku konjsku snagu motora koju firma proda. Procenjuje se da je gubitak iznosio 12 miliona dolara. Nakon ekonomskog oporavka, dobročinitelju nije vraćena usluga i zamka u koju je Tesla uvek upadao kada se radilo o materijalnoj koristi postajala je sve opasnija.

U verovatno podmetnutom požaru koji je zahvatio laboratoriju gubi gomilu zapisa, crteža i modela mašina koje je razvijao, ali ni to ne zaustavlja inspiraciju koja je poput plime nadolazila u njegove misli. On nastavlja da stvara i u blizini Njujorka podiže radio-stanicu koja uspeva da šalje signale na rastojanju od 40 km i time potvrđuje misao: “Meni nije potrebna pomoć, nego teškoće. Što teže-tim bolje. Ja najradije radim u borbi. ”

Ubrzo se javlja i jedna od njegovih najoriginalnijih i najnaprednijih zamisli – bežično upravljanje brodom bez posade, koju i demonstrira u njujorškoj luci, najavljujući eru tehnološke revolucije.

Uz podršku finansijera u Koloradu konstruiše građevinu sa velikim Teslinim transformatorom u sredini i bakarnom kuglom na vrhu koja je služila kao antena i proučava prenos struje bez žica i većih količina energije. Da bi uspeo u svojoj nameri, bilo je potrebno da stvori munje koje bi udarile u zemlju izazivale vibracije koje bi se kroz istu prenosile na velikoj udaljenosti. Detaljno je zapisivao sva svoja zapažanja i otkrića, a u do tada mirnoj oblasti su ipak najveći utisak ostavili natpis na radionici “Ostavite svaku nadu vi koji ulazite”, brojni nestanci struje i munje koje je ova sprava prizivala.

Slika71 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Iako nije bio podređen novcu, baš njega mu je nedostajalo kako bi završio jedan od svojih najzahtevnijih poduhvata koji je podrazumevao mogućnost da se bežičnim putem prenosi električna slika, govor i muzika. Projekat na Long Ajlendu je započet i potpomognut od strane bankara Morgana, ali ne i završen. Transmisiona kula i elektrana trebalo je da zatresu čitavu planetu i budu kruna višedecenijskog znoja. Umesto toga, tokom Prvog svetskog rata i bukvalno su pretvorene u prah.

Slika8 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Kao jedan od razloga odustajanja, ulagač je naveo i Markonijev uspešni pokušaj slanja poruke preko okeana. Danas se upravo on smatra tvorcem radija, iako je Tesla dobio spor u kome je tvrdio da se njegov nekadašnji tehničar poslužio njegovim patentima.

Ipak, za misli nije bilo prepreka, pa je Tesla nastavio da ređa sprave i uređaje koji tek treba da se pojave. Govorio je o preteči helikoptera, dao osnovu za izradu radara koji se pojavio u Drugom svetskom ratu i otišao dotle da je maštao o vezi sa planetama pomoću snopa ultrakratkih talasa.

Činjenica je da je tokom decenija rada Tesla primio nekoliko nagrada za svoj rad;

za otkriće obrtnog magnetnog polja i sistema naizmeničnih struja 1917. godine primio je Edisonovu zlatnu medalju; da je po njemu dobila ime jedinica međunarodnog SI sistema za magnetnu indukciju, da je bio priznat u nekim krugovima i smatran visokoumnim čovekom i nadasve vizionarom, ali isto je tako neosporovo da je ta medalja bila uvreda jer je nosila ime čoveka koji se protivio Teslinom radu i koji je nezasluženo pokupio veliku slavu i zasluge, da je sve manje bio cenjen i da je pred kraj života dobijao punu pažnju jedino od svojih golubova i pokojeg zemljaka kojeg bi put naneo u Njujork.

Tek u novije doba čovečanstvo ulazi u period kajanja i polako podiže Teslu na pijadastal koji je davno zaslužio. Poslednja zemlja u kojoj je živeo shvatila je blago koje je u njoj raslo, ali je čudno da ni danas “otac elektriciteta” kod svojih zemljaka nije mnogo više od čoveka za kog su svi čuli. Nikola Tesla je uspeo da u našim kuhinjama, kupatilima i spavaćim sobama upali svetlo, ali da li će nam sijalica zasijati u glavi, nije pitanje struje, nego svesti.

Dana 7. januara 1943. godine u hotelu Njujorker još jedan plan ostaje neostvaren. Umesto u 140, kako je predvideo, Tesla umire u 87. godini. Postupajući po njegovoj želji, telo je kremirano, a urna sa posmrtnim pepelom se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Slika9 Ljudi koji su pomerali granice: Nikola Tesla

Desanka Maksimović

“Nikoli Tesli“

Kako je moguće, tvorče zemnih sunaca i mesečina,
rođače Peruna i gromovnik-Ilije,
koji si išao od ljudskog nesna do nesna,
svetleći dok se formula sazvežđa ne sračuna,
dok se ne zabeleži tek rođena pesma,
kako je moguće da i tebe tama skrije!

Zar je i tebe
koji si krao oganj vasiona,
koji si osvetljavao po bespuću lađe,
punio bleskom koncertne dvorane,
gnjurao ruke u matice ozona,
morala sudbina drugih ljudi da snađe!

Ti koji si u svakome kraj nas plamu,
svakoj žarulji, munje obasjanju,
zar nisi mogao pomrčini uteći?
zar i ti koji si oko nas razgorio tamu
morade u nju leći?

Zašto te ne sahranismo u sante polarne
gde su i noći svetle i bele,
pa bi kad ti zrak mesečine i sunaca
biljurni kovčeg darne,
munje se oko tebe razletele!

Pa bi mrtav ležao u sjaju,
povezan s nama u svakome časku,
i prateći svetlosne oluje
i mrtav prisustvovao sunčevu rođaju
i mesečevom za gore zalasku!

Literatura:
Nikola Tesla-Jubileji, Mitar Boroja
Nikola Tesla srpski genije, Kosta Dimitrijević


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.