Loš tajming ili nevidljiva čarolija?

Loš tajming ili nevidljiva čarolija?

il fullxfull.152208847 picnik Loš tajming ili nevidljiva čarolija?

Sigurno ste milion puta pomislili kako ste na pravom mestu u totalno pogrešno vreme, zahvaljujuci nebesima koja su se urotila protiv vas. Totalno nemoćni, iako ste isplanirali svaki detalj i unapred promislili o svakoj mogućoj i nemogućoj sitnici, nešto je ipak pošlo po zlu i izneverilo sva vaša očekivanja. Sudbina, karma ili šta god – uvek prepoznate onu nevidljivu nit koja jednu sekundu načini savršenom i za pamćenje ili potpuno razbije sve vaša nadanja, poput čaše od najfinijeg kristala.

Jedna sam od onih koji čvrsto veruju da je naša sudbina samo i isključivo u našim, sopstvenim rukama. Jer, koliko bi obeshrabrujuće zvučalo to da nama, poput lutaka u pozorištu, upravlja vasiona, Božja volja ili neka nadmoćna sila? To bi, onda, značilo da ne možemo da utičemo na razvoj događaja sopstvenim odlukama, jer je unapred zapisano kakav će ishod situacije biti. Mi smo krivi za sva pogrešna uverenja, razočarenja, za neispunjena očekivanja, jer onog trenutka kada bilo koju spoljašnju pojavu interpretiramo na nama jedinstven način, sve bojimo sopstvenim bojama i pretvaramo u autentičnu, ličnu tačku gledišta. Kakve su nam misli – takav nam je život. Možemo kišu, petak 13., loš horoskop ili to što smo ustali na levu nogu okriviti za propuštenu šansu, potrošeno vreme, ili nešto treće. Istina je da smo mi u 99 posto slučajeva odgovorni za sve što nam se u životu desi. Ili ne desi.

A onda vam se dogodi neka lepa stvar, naizgled je sve savršeno i razvoj događaja se može kretati u samo jednom jedinom smeru – onom koji se vama čini ispravnim. I BUM! Iako postoji iluzija svih predispozicija za savršen ishod, to nešto se, jednostavno, pojavi na vašem putu poput crne mačke koju ne možete zaobići i koliko god se vi trudili, odvede vas u potpuno neočekivanom smeru. Smeru koji niste želeli. I ne da vam se. I shvatite da ste uboli loš trenutak. Ni krivi ni dužni. Da ste nekoga upoznali bar mesec dana ranije, da ste ukočili samo sekundu pre nego što ste sleteli sa puta, da niste sreli starog poznanika iza ugla i propustili poslednji bus… Iz ličnog iskustva mogu tvrditi da, kada ste najsigurniji u sebe i svoje poteze, da sve čvrsto držite u svojim rukama, ipak postoji ta viša sila zahvaljujući kojoj se vaši planovi izjalove, pa razočarenje neminovno stupa na snagu. Zašto nam se uvek za ono što mislimo da je pravo baš to desi u pogrešnom trenutku, ostaće misterija. Pa ćemo se dugo pitati “zašto?” bez dobijenog odgovora. A možda je sve, ipak, do naše glave. Mozak – enigma koja operiše svime što nam je poznato. Pozitivnije gledano, prosto me fascinira kako se nekada ljudima stvari mogu savršeno poklopiti, sve i da su detaljno planirali, ishod ne bi bio tako prokleto idealan.

Možda ipak postoji neko ili nešto ko često povlači poteze umesto nas. Ili je to samo karma – “what goes around, comes back around”. Suludo je misliti da smo samo marionete, eksperimentalni pacovi u rukama veštih naučnika koji uređuju naše uslove i manipulišu našim svetom. Ali, možda ipak treba ostaviti prostora verovanju da postoji ona nedvidljiva nit, poput magije, koja kreira naše najspontanije trenutke za pamćenje. Nit koja se uplete baš onda kada zatreba, koliko god se nama u datom trenutku to činilo apsurdno. Prezirem rečenicu “ko zna zašto je to dobro”,  jer mi se baš u datom trentku nešto čini svakako, samo ne dobro po mene. Da li je u pitanju vreme koje leči ili predstojeći događaji koji nam ispune život, sve kad – tad dođe na svoje mesto. Iako možda nikada nećemo saznati poentu nekih događaja u našim životima, lepo je misliti da je oko nas magija, čarolija koja umrsi svoje prste u naše sudbine i načini ih neverovatnima. To je ono što je čoveku iznova i iznova potrebno – iluzija da postoji nešto božansko, nesvakidašnje u šta ćemo verovati. Da nije sve tako pragmatično i surovo realno. Dokle god vi verujete u nju, čarolija će postojati…


Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.