Neformalno odbrojavanje može da počne – krajem prve sedmice avgusta, u Vrnjačkoj Banji se održava Lovefest, deveti po redu.
Tragači za dlakama u jajetu imaće primedbe na sve muzičke festivale u Srbiji, ali čuvari muzičke kulture će im reći da u ovoj oblasti imamo čime da se ponosimo. I ne radi se samo o kvalitetu organizacije, turizmu i velikim muzičkim imenima, nego o očuvanju institucije muzičkog festivala – mesta na kojima omladina može da konzumira muziku koju voli, uz sve prateće elemente o kojima roditelji te iste omladine ne vole da razmišljaju.
Reći ću vam jedno – Woodstock.
Oni koji su u prošlom veku bili omladina, maštali su o Vudstoku dok su obilazili koncertne dvorane i poljane diljem lijepe naše, koja se suzila na granice Srbije, a koja danas, takva kakva je, ima Exit u Novom Sadu, Beer fest u Beogradu, Arsenal fest u Kragujevcu, Gitarijadu u Zaječaru, Nišvil u Nišu, Lovefest u Vrnjačkoj Banji. Molim lepo.
Ima i mnogo drugih i drugačije muzički orijentisanih festivala i sabora, pa opet, molim lepo – za svakog po nešto.
