I tako, opet se to desilo. Vikend mi je tako proleteo da ja nemam reči. Pa gde mi je otišlo to vreme pobogu i zaboga, ja ne razumem! Od ponedeljka do petka jedva preživim, onda dođe vikend, spavam, odmaram, idem tamo-ovamo i dok trepnem već dođe nedelja veče kada psihički treba da se pripremim za novu radnu nedelju. Oh… Neću ni da pominjem kako se osećam u ponedeljak ujutru – umorno, ispijeno, tužno što nemam makar još samo jedan dan za odmor. Samo jedan daaan!
Vikend koji makar subjektivnim osećajem govoreći traje duže je nešto o čemu svi maštamo, a šta kada bih ti rekla da je to moguće? Nije magija, ali jeste nauka. Nauka je pronašla način da učinimo da naši vikendi traju mnogo, mnogo duže kako nikada više ne bismo ponedeljkom imali onaj ukus u ustima.
