Predloži mi igru poverenja
Znaš ono kad staneš leđima okrenut saigraču, staviš ruke pored tela, zažmuriš i kreneš da padaš unazad? Ako nisi to radio na nekoj radionici, možda si video u nekom filmu. Fora je da uhvatiš onog ko pada. A fora je i da ga svaki put pustiš da malo duže pada. Ima ljudi koji uopšte nisu u stanju ovo da izvedu. Osvrću se preko ramena, odustaju, batrgaju se i mlate rukama. Čudo je poverenje. A kad ti mene uhvatiš jedno deset puta, onda si ti na redu. Ha!
Gledaj samo u mene
Učini da se osećam kao kraljica večeri. Posveti mi punu pažnju. Neka ti ničiji dekolte ne zadrži pogled. Teško je, znam. Ali ako me držiš za ruku i gledaš u oči kao da se tu nalazi novi svet koji sa oduševljenjem i poletom istražuješ, nećeš ni primetiti nešto što bi ti skrenulo pažnju.
Pokaži mi želju, ali ne navaljuj
Poljubi me i zagrli kao da uopšte nemaš nameru da me pustiš. A onda ne budi razočaran kad se rastanemo, nego mi reci da jedva čekaš sutra da me vidiš i da ti već nedostajem.
Tako neki kliše. Neka zvuči iskreno.
Budi nežan
Uvek. Ako si previše nežan, reći ću ti, pokazaću, podstaći te. Nemoguće je biti previše nežan. Rečima, rukama, pogledom. U svakoj situaciji. Kad se atmosfera promeni, osetićeš. Drži me čvrsto, ali nežno. Uvek.
