Marko Janković: Važno je kakav si čovek postao

03 Marko Janković: Važno je kakav si čovek postao

WANNABE MAGAZINE: Šta je ono što te okupira ovih dana profesionalno, a šta ti prija ovog proleća na privatnom planu?

MARKO JANKOVIĆ: Trenutno radim na izgradnji identiteta nekih novih brendova, a pored toga izlažem radove i na dve najveće kreativne izložbe u Srbiji – na Belgrade Design Week – u, u okviru projekta 100% future Serbia, koji predstavlja najtalentovanije dizajnere iz Srbije i na Mikser festivalu. Više o projektima koje razvijam možete saznati na mom web sajtu. Ono što mi svakako prija je sunce, a pošto dosta radim svaki sat slobodnog vremena gledam da kvalitetno iskoristim.

Iako te šira javnost uglavnom poznaje zahvaljujući muzici, interesantno je da je upravo grafički dizajn tvoja primarna profesija. Kako to da si se ipak prvo opredelio za muziku?

Malo ljudi je upoznato sa tim da radim od svoje devetnaeste godine, završio sam srednju grafičku školu, fakultet za dizajn, i specijalizaciju za 3D & CGI. Oduvek sam bio posvećen svojoj struci dok je muzika koju volim bila samo hobi. Dizajn i marketing se ne mogu naučiti preko noći, tako da godinama već radim na izgradnji svojih veština, a ljudima je izgledalo kao da je muzika primarna zato što su o tome imali više informacija u javnosti.

Da li i dalje imaš DJ angažmane, da li si prisutan u muzici i na koji način?

Pored dizajna i muzičke karijere radio sam kratko i kao DJ, nešto manje od pet godina, puštajući muziku po najvećim beogradskim klubovima, sve dok mi nije dosadilo da ležem u šest sati ujutru. Žurke mogu biti vrlo interesantne, ali ti neće pomoći sutra na poslu.

Fanove naravno interesuje kakvi su izgledi da se 187 ponovo sastane i stvara? Imate fan klubove na društvenim mrežama, klinci po forumima se svađaju koja je vaša pesma bila najbolja, da li vam to imponuje?

187 je bio prvi brend koji sam uspešno kreirao, dok još nisam ni znao sta su brendovi. Karijera koju sam napravio bila je sjajna i donela je veliki broj poznanstava, koji mi je pomogao da se formiram kroz život. Restauracija nečega ponekad ima smisla, a ponekad ne. Stvarno mi je drago zbog svih ljudi koji su nas slušali i hvala im na tome, ali mislim da je 187 grupa rekla šta je imala i da su male šanse da se reaktivira ponovo. Svaki film ima svoj početak i kraj.

Koje su vam teme ipak bile bliže: socijalne (siromaštvo, narkomanija i obračuni na ulicama) ili one lakše (devojke, kola, žurke i seks)?

Teme o kojima smo pevali su uglavnom teme kojima smo bili inspirisani. U tim godinama su to bili dobra kola, žurke i devojke. O socijalnim temama nismo mnogo razmišljali, pružali smo slušaocima ono što smo mislili da im treba. Sada kad rezimiram tekstove koje sam pisao, verovatno bih promenio dosta toga, jer su imali veliki uticaj na mlađe generacije i to nosi veliku odgovornost. Jedna reč može da motiviše,ali može i da iskvari nečiji um.

Slušaš li muziku dok stvaraš i šta je aktuelno na tvojoj plejlisti?

Muzika je sastavni deo mog života oduvek, nekada volim da radim u tišini, a nekada uz muziku, u zavisnosti od toga kakva su mi energija i inaspiracija potrebne za određeni projekat. Uglavnom slušam lounge, jazz lounge, klasiku i ponekad progressive. Od muzičara na plejlisti stalno su prisutni Nina Simone, Ella Fitzgerald, Barry White, Michael Buble, Mario Biondi, Chambao, Hurts, Maroon 5, Gossip…

Veoma često tvoja dizajnerska rešenja prikazuju atraktivne devojke. Da li je to rezultat tvoje  privatne estetike ili vešto pripremljen marketinški mamac”?

Ljudi pri kupovini misle da reaguju razumom, međutim emocije su te koje određuju njihovo ponašanje. Ljudi vole da vide lepo, isto kao što vole da probaju ukusno jelo ili uživaju u prijatnom mirisu. Ponašanje ljudi determinišu njihova čula i navike koje su sami sebi kreirali. Žensko telo je vrhunski dizajn, kao i cvet ili kolibri, i kao i mnoštvo boja u prirodi, prija oku. Mene je oduvek privlačila visoka estetika, i kao što je za neki proizvod važno da ima primamljivo pakovanje tako je i za jednu kampanju važno da ima jak vizuelni identitet koji je razlikuje od drugih. Mislim da su u pitanju i privatna estetika i advertising koncept, a sve u zavisnosti od toga ko je ciljna grupa i kakva se poruka šalje.

97 Marko Janković: Važno je kakav si čovek postao

Kakvi projekti su ti omiljeni, kakvim se kampanjama raduješ, a kakve priželjkuješ?

Do sada sam imao sreće da steknem kvalitetno iskustvo kroz mnoge projekte koji su bili vezani za vodeće komercijalne industrije,a ujedno nisu imali mnogo dodirnih tačaka jedan sa drugim. Kreirao sam brendove i kampanje za prehrambenu industriju, kozmetiku, modu, nove tehnologije, restorane, klubove i barove, itd. Ne ograničavam se i prihvatam rad na svakom projektu koji mi se učini interesantnim. Ono što me najviše inspiriše je sama izgradnja brend identiteta, dizajn pakovanja za proizvode, web dizajn i fotografija.

Gde se prave po tebi najbolja kreativna rešenja, u kom gradu, u kojoj kulturi?

Advertising je nastao u Americi i oni definitivno imaju najviše iskustva u tome. Ponuda koja je pedesetih godina bila veća od tražnje i pojačana industrijalizacijom je doprinela pojavi potrebe za reklamiranjem proizvoda, kako bi se ljudima sugerisalo koji je najbolji izbor za njih. Svaka kultura je oduvek bila priča za sebe i svaka komunikacija se formira prema određenoj ciljnoj grupi, tako da je teško izdvojiti da li su bolja kreativna rešenja za skupe automobile u Evropi, public awareness kampanje u Aziji ili kampanje koje promovišu nove vidove energije na Bliskom Istoku. Ono što je za kompaniju važno je prodaja, jer ukoliko pakovanje i kampanja ne prodaju proizvod, znači da nisu bili dovoljno kreativni.

A u kom gradu bi voleo da živiš?

Sve ono sto sam naučio i za šta sam se specijalizovao u inostranstvu je već dobro poznato, a Srbija je relativno mlado tržište koje tek kreće da uči na koje sve načine mogu da se izgrade kvalitetni brendovi. Moja misija je da pomognem ljudima i njihovim kompanijama kreirajući snažne brend identitete, koji će ih izdvojiti od konkurencije, pozicionirati na tržištu i privući stalne potrošače, bez obzira da li je u pitanju prodaja proizvoda ili usluga. Odgovara mi Beograd, jer stvarno uživam da radim na izgradnji novih domaćih brendova.

Ko je grafički dizajner ili studio čija rešenja ceniš?

Najbogatije iskustvo koje sam stekao je bilo radeći za Ovation BBDO, jednu od naših najboljih marketinških agencija. Uz sjajan tim ljudi sam proširio horizonte svog uma, naučio nove tehnike poslovanja i izoštrio svoju percepciju. Svakom dizajneru koji želi da se bavi ovim poslom bih preporučio da provede par godina u dinamičnoj sredini neke od naših najboljih agencija, jer je to elementarno iskustvo koje oblikuje dalju putanju života.

A modni dizajneri, pratiš li tu sferu i koga bi izdvojio?

Modu pratim kao i sve ostale industrije koje me interesuju, advertising, ekonomiju, arhitekturu, fotografiju i ostalo. Dizajneri koje bih izdvojio su svakako Tom Ford i Marc Jacobs, volim minimalizam u formi i koloritima, pa samim tim i njihove linije i parfeme.Domaći dizajneri takođe imaju sjajne ideje, sviđa mi se stil Bate Spasojevića, Boška Jakovljevića, Tijane Žunić i Danke Karović.

Zavidna figura je zaista, planirano ili ne, postala tvoj zaštitni znak. Koliko vremena i pažnje posvećuješ njenom održavanju? Koliko je to naporno sada kada ti je posao prilično vezan za stolicu i računar?

Najvažnija osobina koju čovek može da izgradi i poseduje, a koja mu može obezbediti uspeh na svim životnim poljima je disciplina, i svako da bi ostvario svoj pun potencijal mora da kreira pravi balans između uma, duha i tela.Trening je vid rekreacije koji je preko potreban organizmu da bi funkcionisao kako treba, jer je čovek dizajniran za dinamiku, a ne za statiku, stvoren je da se kreće, a ne da sedi. Ja sam sebi kreirao raspored koji poštujem, iz sata u sat, iz dana u dan.Treninge kombinujem kako se telo ne bi naviklo samo na jedan sistem, traju kratko, ne više od 50 minuta, ali su dinamični, tako da razvijaju snagu, izdržljivost i moć koncentracije. Kada se čovek dobro organizuje nista nije naporno.

Da li i koliko vodiš računa o ishrani? Da li kuvaš?

Trening za telo ne znači apsolutno ništa bez zdrave ishrane i kvalitetnog sna.Živim sam već 5 godina i vremenom sam naučio dobro da kuvam, što je bilo potrebno da bih se hranio zdravo.Volim da kuvam i to je ono što je najvažnije, jer ljubav uložena u bilo koji rad postaje moćan sastojak koji tome što radiš daje maestralan kvalitet.

Da li taj specifičan fizički izgled utiče na tvoj izbor garderobe i donekle određuje tvoj stil?Kako bi opisao svoj stil?

Stil nije samo garderoba već način na koji nosiš tu garderobu, način na koji razmišljaš, način na koji komuniciraš sa ljudima. Volim slim modele pantalona, košulja i sakoa, jer sve ono sto prati liniju tela svakako najbolje i stoji. Ne opterećujem se brendovima već biram isključivo one modele u kojima se osećam dobro.

Da li ti je važno da i tvoja partnerka radi na svojoj figuri? Imaš li neki konkretan tip devojke koji ti se dopada?

Izgled je samo estetika, pakovanje koje nas privlači na prvi pogled, ali svako ko je zreo zna da je izgled prolazan i da je ono što je zaista važno kakvo srce ta druga osoba ima. Svako od nas poseduje i dobre i loše osobine, svetlu prirodu i tamnu prirodu, a moj tip devojke je svakako ona koja zna da u meni probudi najbolju verziju onoga što jesam.

Imaš li sada devojku?

Nemam.

Koji su ti poslovni, a koji privatni planovi u narednom periodu?

Pravim planove kao i svi ostali, ali trudim se da ne pričam o njima, jer niko od nas ne zna šta će se dogoditi za pet minuta, a kamoli sutra ili za mesec dana. Čovek treba da ima cilj ispred sebe i planove kako da dođe do njega, kako bi znao u kom pravcu treba da se kreće, i to je sve, život se pobrine za ostalo. Svestranost je ključna u životu i ona pomaže čoveku da se oseća dobro. Smatram da se nikada ne treba edukovati samo u jednom pravcu već razviti paletu interesovanja i kroz njih graditi svoju ličnost. Stalno sebe podsećam da pravi uspeh nije u tome šta si uradio ili stekao u životu, već kakav si čovek postao.


Jelena Ignjatić - previše priča, premalo filtrira. Jedinstveni nosilac dijagnoze labrofagija. “Ćutanje je zlato, a ja ne volim zlato…” Kad pretera – laje, kad promukne – izvinjava se. Mrzi dugmiće. Uradila neke psihološke testove koji tvrde da je pali moć. Lažu!

Komentari