Mesto pod suncem, u senci motiva

Mesto pod suncem, u senci motiva

Navikli smo na pojam davanja sopstvenog doprinosa i prihvatamo ga zdravo za gotovo. Ako zajednica sprovodi neku akciju, ona poziva građane da daju svoj doprinos, a građani se odazivaju, inače bi akcija propala.

Kao ljudi, imamo potrebu da pronađemo svoje mesto pod suncem, da ga osvedočimo i potvrdimo. To znači, između ostalog, da pronađemo svoju ulogu u zajednici i doprinesemo njenom boljitku.

Umetnici stvaraju, a umetnici u nastajanju spoznaju da ne mogu da zadrže svoje stvaranje u privatnosti, već da su dužni da ga podele sa drugima. Da daju svoj doprinos. Sva kulturna događanja zasnovana su na potrebi da se da doprinos kulturi, da se obezbedi njen opstanak, razvoj i unapređenje, da se proširi njen uticaj i značaj. Svaki segment stvaralaštva teži da izvrši uticaj, da ostavi trag, da pronađe, pokrene i promoviše svoj sadržaj, da pomeri granice i osvoji prostor pod suncem. Da bude prihvaćen i konzumiran.

Svaki timski rad oslanja se na mesto, ulogu i doprinos svakog pojedinca.

Ni najmanji projekat neće se ostvariti na najbolji način, ako svi učesnici ne daju sve od sebe.

A oni neće dati svoj maksimalan doprinos ako nisu motivisani.

Najčešći, najveći i najjači motiv za davanje maksimuma je ostvarenje satisfakcije u vidu zarade.

Najveći broj ljudi ima potrebu da radi i zaradi i najveći broj ličnih doprinosa sputan je i osujećen neadekvatnom zaradom.

Ljudi bi, međutim, odavno prestali da se trude da je najveći motiv jedini motiv.

Jer postoji i potreba za afirmacijom, bez obzira na neadekvatnost materijalne nagrade.

526ea224b93795d93700004f 10 6 1382992478844 Mesto pod suncem, u senci motiva

Svako daje nešto od sebe drugima, određujući svoje mesto među njima

Oni koji vole svoj posao, jer u njemu pronalaze sebe, svoje mesto u zajednici i svoj zadatak, radiće i doprinosiće bez obzira na zaradu.

Stvaraoci, takozvani kreativci, stvaraće zato što moraju. Oni osećaju prinudu da kanališu kreativnost nevezano za bilo kakvu korist. Stvaraoci su svesni svog zadatka i svoje obaveze da daju svoj doprinos materijalnom svetu oplemenjujući ga na duhovne načine, podsećajući ga na večne vrednosti, na impulse koji dolaze iz samog izvora ljudskosti i oni se neće smoriti, razočarati i odustati, samo zato što im svet ne uzvraća sredstvima za život.

Moja prijateljica umetnica ima odličan, istinit i praktičan koncept, samo još nema ideju kako da ga učini društveno vidljivim i potrebnim.

Umetnici se bave umetnošću, jer im je to posao. Zadatak, poziv, imperativ, način da daju svoj doprinos, da osvoje svoje mesto pod suncem i da pokrenu društveni boljitak. Njihova motivacija je duboka i suštinska, oni moraju da stvaraju, jer to stvaranje je duševna hrana za njih i za sve druge koji nisu u stanju da sami proizvedu ovu hranu.

I oni treba da je daju besplatno. Da je pruže svima, da nahrane sve gladne, bez razlike i bez ograničenja. Hrana za dušu je barem jednako važna kao hrana za telo.

Ali, umetnici treba da žive od svog posla, kao što svako drugi živi od svog. Zato bi trebalo da se ustanovi razmena. Stvaraoci opskrbljuju zajednicu duhovnom hranom, a zajednica snabdeva njih sredstvima za život. U naturi. U uslovima za život, u hrani i svemu ostalom što svakome treba. Ne znam kako bi to funkcionisalo, možda po sistemu vaučera. Za svako delo, umetnik dobije vaučer za nabavku nečega. Jer treba da opremi stan, da nabavlja hranu i sredstva za higijenu, garderobu i sve ostalo.

Ili možda džak brašna i krompira za performans ili kolumnu, nameštaj i tehnička oprema za predstavu, film, knjigu…

Ako zvuči burleskno, to je zato što jeste burleskno.

Jer zašto bi iko smatrao da konzumiranje umetnosti treba da bude besplatno, kad umetnici rade, kao i svi drugi, da bi stvorili proizvod i ponudili konzumentima?

A možda bi funkcionisalo ako bi umetnici dostavljali spisak potrepština, dok bi neki knjigovođa izračunavao koliko poteza četkicom, koliko reči i koliko kadrova vredi pasta za zube, ulošci i prašak za pranje veša.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.