”Dragi, pusti neku muziku, molim te. Volim da vodim ljubav uz lagane note Erosa il’ Stinga.”
“Hoću, mala, pustiću, al’ ne te tvoje peškire! Sa’š da vidiš kako se trese krevet uz Žareta i Gocija!”
Priznajem, da sam žena i da mi ovako nešto predloži moj dragan, pobegao bih iz kreveta na prvi spomen AEIOU pevača i njihovih stakloparajućih pesama. Ali, ćud je ženska čudnovata. Šta ako odluči da proba tantrička zadovoljstva uz rik mužjaka?
Za zavođenje, stiskavac i na kraju skidanje obično se puštaju legende ovog melosa: Bora Drljača, Baja Mali Knindža ili Laza Magistrala. Njihovi baritoni prosto teraju ženu da prigrli muškarca, a ovaj to pak zna i da iskoristi (što mu je i namera od početka!), te se može reći da su oni sami po sebi afrodizijaci, tj. uterivači strasti u kosti! Bravo, Magistralo, Knindža i Drki!
Sam čin vođenja ljubavi otpočinje sa Jandrinim jatom, a kako se situacija zahuktava i zagrejava, na scenu stupaju Preldžije (spora vorp brzina), potom Žare i Goci (srednja vorp brzina) i Sinovi Manjače (najbrža vorp brzina), koji obično prate i samu ejakulaciju. Da je seks bio dobar, a vaš mužjak zadovoljen, znaćete ako isti zapeva “Op, mala bosonoga, kako živiš bez onoga…”
Ako želite da ga učinite mekim poput rahatluka i spremnim za maženje posle odnosa, preporučujem pesme Miljana Miljanića i Stane Putnik. Ta dva sofisticirana izvođača u svakom mužjaku ove vrste bude prave emocije, te se može desiti da vam dragi zaplače na ramenu poput deteta, ili da na kolenima zapeva uz Miljana i Stanu, prizivajući cara Dušana u pauzama između strofa (tu ga ne dirati!), sa nezobilaznim jebemmaterizdajnicima komentarima!
Na kraju, sve se ovo lepo može zaokružiti stihom “I kamen bi zaplak’o od muke!”. Ako je pak ljubav i želja u vama jača od ovih eminentnih i erotski nabojenih pesama, to je već nešto drugo, nešto divlje! Bile vi urbane mačke, ili prosto Rene (René) iz serije Alo, Alo (‘Allo ‘Allo!), koji sirom zapušava uši dok mu draga žena peva, princip je isti – ljubav zna i da zaboli. U ovom slučaju, ogluvi.
Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama,ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.
