2. March 2012.

Mit o muškoj prevari

Prevara je neizbežni sastojak savremenih ljubavnih veza. Nije izum današnjice, ali se, kao nikada ranije, gotovo podrazumeva čak i u onim vezama koje izgledaju skoro idealno. Sumnja u lojalnost partnera, odnosno kvalitet njihove ljubavi, više vas ne čini skeptikom ili pesimistom, već realnom osobom koja poznaje sopstveno doba. Logično je zapitati se kakvo je to vreme u kojem ljubav više nije to što jeste ili što bi trebalo da bude. Potrebna je promena optike, odnosno rastanak od svih tradicionalnih principa, pretpostavki, načela koja se, kao po pravilu, dovode u vezu sa samim pojmom ljubavi, posebno onih sa gabaritnim romantičnim potencijalom.

U poznatoj studiji “Muški svet”, kulturolog Zorica Tomić piše upravo o “ljubavi koja gubi čak i konvencionalne znake romanse” i o “seksu bez zavođenja”. U okvirima takvog “koncepta”, koji je, mimo svih zavaravanja, produkt vremena i njemu primerenog životnog stila, prevara prestaje da bude onaj najgori mogući oblik izdaje partnera, povod za veliku dramu i konačne odluke. Postaje, kao što je rečeno – “sastojak”, a onaj koji drami u ozbiljnoj je opasnosti da bude okarakterisan ne kao povređena strana, već kao – drama queen.

U skladu sa tim, vreme je da se rastanemo sa još jednim velikim mitom koji vekovima spava u samom naručju ljubavi. Reč je o mitu o muškoj prevari. Preciznije, o ekskluzivnom pravu jačeg pola, ukoliko se i dalje tako može nazivati, na budno posmatranje svega što se dešava “sa strane”. Govori se čak i o tome da su muškarci biološki predisponirani za varanje u ovom smislu, i da tu, budući da se protiv svega može ali protiv prirode se ne može baš mnogo, pomoći nema. Eventualno, moguće je računati na kraće ili duže smirenje ili zatišje, ali, vuk dlaku menja…

Međutim, ova pretpostavka ima smisla samo ukoliko se posmatra u skladu sa tradicionalnom predstavom o osvajačkoj i neukrotivoj muškosti, o maskulinitetu koji je programiran na permanentnu akciju. Činjenica je da žene nisu imune na ovu vrstu iskušenja i da to nikada nisu ni bile. Sputavao ih je društveni status, gušili su ih tradicija, dominantni kulturni obrasci i stereotipi, stvarna ili prividna vladavina netolerantnog patrijarhata. Čak i na ovu tvrdnju, mnoge literarne heroine, posebno one iz salona i budoara dekadentnog i prividno zakopčanog devetnaestog veka, grohotom bi se nasmejale. A znamo da je realizam “slikao” isključivo prema stvarnosti.

Ma koliko se trudili da sasvim uteknemo svim generalizacijama u vezi sa odnosom polova prema preljubi, nešto je ipak tačno. Muškarci to i dalje čine mnogo češće od žena. I naravno, bez mnogo razmišljanja. Da li je posredi priroda ili kulturni kod, možda se nikada neće utvrditi pouzdano. Međutim, biografi i poštovaoci i dalje pamte burne brakove Elizebet Tejlor (Elizabeth Taylor) i njene česte izlete sa privlačnim muškarcima zbog kojih su se ti brakovi i završavali. Majkla Vildinga (Michael Wilding) varala je sa uticajnim holivudskim producentom, a drugog muža, Edija Fišera (Eddie Fisher), sa Ričardom Bartonom (Richard Barton) koji će ubrzo postati njen saputnik.

Jedna od najvećih diva zlatnog doba Holivuda, žena sa najneobičnijim očima na svetu, nije se libila da udovolji svojim željama čak i tokom komformističkih pedesetih godina prošlog veka zapamćenih po suverenoj vladavini čednih, nasmejanih plavušica – Doris Dej (Doris Day) i Debi Rejnolds (Debbie Reynolds). I, naravno, čitavu deceniju pre čuvene seksualne revolucije koja je promenila mnogo toga pa, između ostalog, i pravo žena da preuzmu punu kontrolu i punu odgovornost nad svojim seksualnim životom.

Ipak, pregled najsvežijih raskida među pripadnicima Fabrike snova kao da se ne slaže sa onim što se dešava među običnim smrtnicima izvan filmskog Olimpa. Utisak je da slavni muškarci varaju svoje partnerke, obično podjednako popularne, gotovo svaki dan, dok se žene u tim istim tabloidnim rubrikama pojavljuju najčešće u ulogama hrabrih i samosvesnih heroina ljubavnih brodoloma koje su ili “uzvratile istom merom” ili su se “brzo snašle”. Demi Mur (Demi Moore), glumica za čiju privatnost je svet godinama više nego zainteresovan, nije oprostila prevaru svom mladom pratiocu Eštonu Kučeru (Ashton Kutcher), ali je i pre zvaničnog razvoda započela vezu sa dvadesetšestogodišnjim manekenom, Korlom Bajetijem (Blake Corl-Baietti). Štaviše, bivša supruga Brusa Vilisa (Bruce Willis), najavljuje knjigu o propalom braku sa Kučerom, braku koji joj je doneo titulu Kuguarke nad kuguarkama i učinio kraljicom svih sredovečnih zavodnica mladih muškaraca.

Uzorni suprug koji se najduže krio

Interesantan je i izbor devojaka ili žena zbog kojih se holivudski muževi i partneri odlučuju na prevaru. Uprkos generalizacijama, upadljiva je razlika u odnosu na žene čije su preljube uvek pratila nova zaljubljivanja pa i brakovi sa muškarcima zbog kojih su pristajale na takav rizik. Obično su to, kao i muževi, bili momci iz branše, dojučerašnje kolege, slučajni partneri na novom filmu, poznanci iz istog miljea. Nasuprot tome, Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) je Mariju Šriver (Maria Shriver), sa kojom je u braku skoro tri decenije, varao sa kućnom pomoćnicom gotovo podjednako dugo. Ispostavilo se da je hrast iz Austrije samo prvih pet godina braka bio veran, ali i da sa svojom ljubavnicom, koja je dvadeset godina radila u njegovoj kući, ima vanbračnog sina.

Hju Grant (Hugh Grant) je Liz Harli (Elizabeth Hurley) izneverio na Sanset bulevaru, ali ne zbog neke druge, izazovnije ili lepše, glumice. Skandal sa prostitutkom i privođenjem u policiju je u slici i reči obišao ceo svet i zauvek srušio iluzije obožavateljki zaljubljenih u sliku glumca stvorenu na osnovu miksa romantičnih likova koje je obično igrao.

Itan Hok (Ethan Hawke) je brak sa Umom Turman (Uma Thurman) stavio na kocku zbog dadilje njihove dece, čemu nije odoleo ni Džad Lou (Jude Law) uprkos ljubavi sa Sijenom Miler (Sienna Miller). Kućepaziteljke, dadilje, sekretarice, prostitutke – kao izbor poznatih muškaraca, koji pored sebe imaju žene o kojima sanja bar trećina muške populacije na planeti, potvrđuje tezu o muškoj prevari radi prevare i ženskoj prevari koja je u nekad jačem, nekad slabijem dosluhu sa emocijama. Nije problem u društvenom statusu njihovih ljubavnica niti u zanimanjima kojima se bave, već u činjenici da su birali žene koje su im bile takoreći nadohvat ruke, prve na udaru, već prisutne u njihovim životima, doduše u sasvim drugim ulogama.

Dečko iz kluba ljubitelja pomoćnog osoblja

Prevara radi prevare može da bude refleks najobičnijeg hira, dosade, ali i trenutne strasti koju nema šta da obuzda. Jednostavno – nije bilo dovoljno ljubavi ili poštovanja da nagonima stanu na put. Zbog toga je i stepenovanje težine prevare, kojem su mnogi danas skloni, pokušavajući da spasu ono što se spasti da – problematično. Međutim, nastojanja da se greška ove vrste sagleda na racionalnim osnovama ponekad daju određene rezultate. Prisutni su i stavovi da je za prevaru i prevareni partner u istoj meri kriv.

Polazeći od toga da je prevara posledica loše situacije ili faze u vezi ili braku, kada partneri jedno drugo ne čuju i ne osećaju dovoljno, najtolerantniji među izneverenima smatraju da su doprineli preljubi koja je usled svega toga postala izbor njihove polovine. Ukoliko se zagledamo u motive, neverstvo se prelama u bezbroj različitih nijansi koje često međusobno nemaju nikakve veze. Osim u jednom.

Motivisana bilo čime – od nezadovoljstva vezom preko pijanstva i previše jakog izazova do problema sa seksualnom zavisnošću – prevara je uvek u vezi sa čvrstinom karaktera. Čak, kao čin, može da bude u potpunoj suprotnosti sa stvarnom ljubavlju koju prema svom partneru oseća onaj koji vara. Sopstvenu slabost prvi je priznao Majkl Daglas (Michael Douglas), ohrabrujući sve muškarce, zavisnike od seksa, da se ispovede javnosti, zatraže razumevanje i pokušaju da osvoje simpatije tabloidnih vernika. Tajger Vuds (Tiger Woods) je nakon gotovo tragičnog kraja svoje veze sa prelepom Šveđankom, Elin Norder (Elin Norder), konačno krenuo na terapiju, a odmah posle njega sve je priznao i bivši saputnik Hali Beri (Halle Berry) – R’n'B muzičar, Erik Benet (Eric Benet).

Osnivač "partije" seksualnih zavisnika

Bilo kako bilo, preljubnicima dominantni stavovi našeg vremena najprostije rečeno – idu naruku. U epohi u kojoj je sve mereno trenutnom isplativošću i definisano kultovima lepote, mladosti i uspeha, svako ozbiljnije emocionalno investiranje u odnos sa drugom osobom može da bude samo smetnja. Posebno kada je, savremenim merilima shvaćeno, opasno po slobodu ličnosti, po njeno pravo da proba ili poseduje sve što želi.

Uživanje, čudno određeno isključivo kvantitetom, nema šta da traži sa emocionalnim vezivanjem  i “pravilima” koja slede u istom paketu – lojalnošću i vernosti partneru. Nasuprot okeanu dostupne zabave u okviru koje one night stand ima privilegovano mesto, ljubav je odjednom postala precenjena, a njena ograničavajuća strana je dospela u prvi plan. Do te mere, da je hrabrost, nekada neophodna da bi se priznala sklonost kao varanju, danas potrebna ukoliko bi se doslednost u vernosti želela izgovoriti naglas. Posebno među muškarcima, bez obzira na to koliko je emancipacija žena odmakla u međuvremenu. Možete da zaradite čak i udarac zarad osvešćivanja, a podsmeh i prezir su zagarantovani.

Psihološka razgradnja mitova o ljubavi i trajanju, demistifikacija tog velikog pojma koji je oduvek zanimao ljude, potvrđivanje činjenice da čovek nije monogamno biće i impresivna lakoća uspostavljanja kontakata u virtuelnom svetu – izveli su prevaru na svetlo dana i oslobodili je stida. Kraj ljubavi se i onako podrazumeva, pa ako je tako – vredi li propuštati priliku?


Milan Nikolić najviše veruje u moć u reči. Rastao na nekom čudnom mestu između Kamija i Henrija Džejmsa, Alana Poa i Bajrona, pobune i konformizma. Konačno sazreo uz Tomasa Mana zahvaljujući kome je shvatio da se neki konflikti ne mogu izmiriti ali da se mogu mirno, lepo i pomalo setno nositi u sebi. Voleo bi da bar jedan sat živi na nekom platnu koje je potpisao Delakroa, zbog toga što smatra da samo strast mislima daje boju, rečima snagu, minutima nezaborav, a životu pravo da se tim imenom zove.