Moć ljubavi: Ne traži ljubav, budi ljubav

Moć ljubavi: Ne traži ljubav, budi ljubav

Svaka priča o junacima koji odlaze da zadobiju slavu, blago i moć, a onda se vrate kući i nađu razoren dom, ili se vrate poraženi a sve što im treba je zapravo tu, odakle su otišli, jeste priča o potrazi za ljubavlju.

Junak ne zna da je ljubav to što traži.  U startu misli da je to što želi tamo negde i daje sve od sebe da osvoji i pokori sve na svom putu, misleći da je to ono zbog čega je krenuo na put. Ako uspeva, onda se uznosi i postaje surov, spreman da povede i pojede čitav svet. Dok ga nešto ne podseti da je ljudsko biće. Smrt, na primer. Neko koga je ostavio za sobom na bezbednom, ili poveo sa sobom da bi ga zaštitio, umire. I moćni junak ne može ništa da učini, osim da tuguje, besni i očajava, kao bilo koji običan čovek, suočen sa gubitkom voljenog.

Ljubav obezvređuje sve naše pobede koje nisu ljubav.

Ljubav nam omugućava da preživimo gubitke.

Ljubav se ne osvaja i ne pronalazi. Ljubav se uči.

Ljubav je surov učitelj. Beskompromisan.

Jer potraga ne prestaje kad pronađemo ili izgubimo ljubav. Zapravo, tek tada počinje da dobija smisao.

Da bismo preživeli izazove ljubavi, potrebno je da sami budemo izvor ljubavi. Da joj omogućimo da protiče kroz nas, da budemo običan provodnik za ljubav. A to je znanje koje se najskuplje plaća.

Svaka ljubav će nas zgaziti, samleti i poraziti, ukoliko nismo provodnik ljubavi.

Ako pokušavamo da je ograničimo, zadržimo, uslovimo, obezbedimo, zauzdamo, ljubav će se otimati i zbaciti nas poput divljeg konja.

Ah, pa šta možemo?

Moć ljubavi Ne traži ljubav budi ljubav1 Moć ljubavi: Ne traži ljubav, budi ljubav

Da sami budemo divlji konj? Ljubav lično.

Ljudi se odreknu svega, posvete se tišini, Bogu, molitvi, meditaciji, da bi mogli da prihvate sve. Sve ono čega su se odrekli, uključujući i svoje odricanje. A to je samo jedan put. Ni lakši, ni teži, ni bolji, ni gori, ni manje ili više gord od drugih.

Biti ljubav zahteva da budemo malo manje i malo više nego samo čovek.

A da otputujemo do pakla i nazad, izgubimo sve što imamo i pronađemo samo sebe, takve kakvi smo, ne moramo da mrdnemo dalje od kućnog praga. Jer ljubav barata onim materijalom od koga smo sazdani.

Ako nećemo da znamo od čega smo, nećemo ni naučiti da se otvorimo izvoru ljubavi i da ga pustimo da izvire i protiče.

Volećemo mlako, bićemo nesrećni onako, napijaćemo se iz polupunih čaša i nikad nećemo biti toliko opijeni da zaboravimo koliko smo neispunjeni.

Moramo da tražimo ljubav, to nam je u prirodi.

Ali na kraju, samo moramo da je dopustimo.

Aleksina Đorđević