Moderne biblioteke sveta

Moderne biblioteke sveta

Jedna od građevina u Kopenhagenu koja će vam svakako privući pažnju je Kraljevska biblioteka, Crni dijamant. Naziv je dobila po specifičnom obliku i fasadi od granita crne boje koji je uvezen iz Zimbabvea specijalno za potrebe njene izgradnje. Ovo zdanje je proširenje danske nacionalnu biblioteke, tako da je građevina dobila nov, futuristički izgled. Kao i eksterijer, enterijer je veoma moderan sa velikim prozorima i razigranim hodnicima. Kolekcija ove biblioteke je obimna, broji preko šest miliona knjiga i časopisa, dok sa ostalim izloženim stvarima kao što su fotografije, pamfleti i elektronske knjige dolazi do broja od čak trideset i dva miliona jedinica materijala za čitanje.

Slika 1 e1305120570255 Moderne biblioteke sveta

Nalik na fenjer od stakla, betona i metala, ova biblioteka uzdiže se na tlu Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu. Na više spratova nalaze se, pored biblioteke, čitaonice, sobe sa kompjuterima i ostale prostorije za studente. Ono što je posebno interesantno je sâm ulaz u zgradu, koji je osmislio umetnik Džon Baldesari (John Baldessari). Iznad vrata od stakla u boji nalaze se natpisi “Read / Write / Think / Dream”, upućeni posetiocima, a tu su i slike učenika, knjiga i olovaka na staklenim zidovima lobija.

Slika 2 Moderne biblioteke sveta

Centralna biblioteka grada Sijetla je svakako remek-delo savremene arhitekture. Čuveni arhitekta Rem Kolhas (Rem Koolhaas) projektovao je ovu biblioteku sa ciljem da dobije objekat koji će u isto vreme biti zatvoren, a opet otvoren i transparentan. Oblik je teško opisati, može to biti izlomljeni oblakoder ili ogromne, staklene kutije naslagane jedna na drugu. Pored modernog dizajna, ova biblioteka poseduje i najmoderniji sistem za pretragu knjiga i ostalog materijala. Konfuznu spoljašnjost upotpunjuje skladan i funkcionalan enterijer.

Slika 3 e1305120725375 Moderne biblioteke sveta

Narodna biblioteka Belorusije u Minsku poseduje jednu od najvećih kolekcija štampanog materijala u regionu. Ono što je definitivno najzanimljivije kod ove građevine je sam izgled, oblik, ali i nacrti po kojima je građena. Naime, ova biblioteka je oblika rombikuboktahedrona, koji je izmislio italijanski slikar, arhitekta, pronalazač (i još mnogo toga) Leonardo da Vinči. Samim tim, ova biblioteka je postala gradska turistička atrakcija i budi interesovanje arhitekata širom sveta. Posebno je interesantna noću, kada je najprepoznatljivija, a na platou ispred nje se često održavaju koncerti i kulturne manifestacije. Zaslužni za ovo delo su arhitekte Mihail Vinogradov (Михаил Виноградов) i Viktor Kramarenko (Виктор Крамаренко).

Slika 4 Moderne biblioteke sveta
Sandro Čanak prezire ograničenost i glupost. Živi na tankoj liniji koja deli stvarnost od njegovih sanjarenja. Boluje od O.G.D.-a (Obsessive Gaga Disorder), obožava fotografiju, putovanja i cheesecake.