Biografi tvrde da se proročanstvo Amedeove supruge Žan Ebutern (Jeanne Hébuterne) obistinilo, ali biografi su ljudi, a ljudi lažu. Skloni su maštarijama. Sve da je i istina o Pikasovim (Pablo Ruiz Picasso) poslednjim rečima, istoričari umetnosti odmerili su da je Pikaso jedan od najvećih slikara 20. stoleća. Istu rečenicu, isti teoretičari upućivali su i Modiljaniju!

Nepobitno je da je Pikaso naslikao mnogo slika, više nego, verovatno, iko iz branše, ali brojke koje se pominju nikada se nisu temeljile na proverljivim dokazima.

Modiljani je imao i nekoliko slika umetnika koje je cenio: Pabla Pikasa, Maksa Jakoba (Max Jacob), Huana Grisa (Jose Victoriano Gonzales).

Modiljani je za života prodao mnoštvo slika i skulptura, uvek za sitniš od desetak  francuskih franaka.

Za života imao je jednu samostalnu izložbu, u decembru 1917. (postavio je aktove koji su sablaznili svetinu) u galeriji “Bert Vejl”. Izložba je izazvala skandal neviđenih razmera. Policija je naredila da se platna sklone. Galerijski prostor i izložbu organizovao je prijatelj Modiljanija, poljski pesnik i prevashodno trgovac umetninama Leopold Zborovski (Leopold Zborowski) koji je za Modiljanija opremio radni prostor i atelje, nabavljao mu modele, među kojima i suprugu Anu (Anna Zborowska).

Modiljanistudija Čelist 1909 Modiljani, skandal majstor između dve vatre: Pesnik i egzibicionista (4. deo)

Modiljani, studija Čelist, 1909.

Zborovski se obogatio prodajući Modiljanijeve slike, ali je sve izgubio tokom ekonomske krize 1929, pa je 1931. umro siromašan kao i Modiljani.

Od tada je cena njegovih dela počela da raste, ali Modiljani se gasi 1920.

Pikaso je rođen u imućnoj porodici, koja mu je povremeno uskraćivala novčanu potporu jer je odviše trošio na prostitutke (izmetnuo se na oca) i provod. Modiljani je rođen kada su njegovi roditelji počeli da tonu u nemaštinu. U siromaštvu je i umro. U međuvremenu, ono malo novca što imade trošio je na hašiš, piće i prostitutke.

Neposredno pred smrt, slike su počele da dobijaju na značaju. Slika “Portret muškarca” procenjena je na 15 miliona evra. Slika nikada ranije nije nuđena na prodaju, a pokazivana je u retkim prilikama. Razlog su, navodno, ostaci umetnikove krvi i pljuvačke, pomešane s bojama. Vredna je za medicinska istraživanja. U junu 2013. aukcijska kuća “Kristi” prodala je jedno veoma retko pokazivano Modiljanijevo platno, portret Žan Ebutern za 4,9 miliona evra, dok je jedna bista premašila 43 miliona evra.

Tragična je istorija tog platna na kome je Žan Ebutern, kao što je i kratki život modela neveseo. Modiljani ga je završio nekoliko dana pred smrt. Model, Modiljanijeva ljubav Žana Ebutern ubila se druge večeri po umetnikovoj smrti. Sliku je dugo čuvala njihova kći, slikarka Žana Modiljani.

Početne pozicije Pikasa i Modiljanija bile su na različitim polovima. Pikaso je rođen u Malagi 25.10.1881. Otac je bio imućni profesor umetnosti, kažu, uspešni slikar, ali to je deo urbanog mita, znao je kanone slikanja (pred platnima beše nedovoljno nadaren) i kustos u Akademiji umetnosti u Madridu, Hoze Ruiz Blasko (José Ruiz y Blasco), a majka Marija Pikaso Lopez (María Picasso y López). Hoze je branio sinu da slika jer ga je, kao desetogodišnjak, nadmašio. Onda je razmislio: odustao je od nadmetanja!

Amedeovo rođenje spaslo je porodicu od potpunog uništenja. Naime, prema tadašnjem zakonu, izvršitelji nisu mogli da zaplene krevet na kojem leži trudna žena i stvari koje se na njenom krevetu nalaze. Eugenija Garsin Modiljani (Eugenia Garsin Modigliani), Amedeova majka, porađala se kada su banuli izvršitelji.

Porodica se zaštitila tako što je na Eugenijinu postelju stavila najvredniju imovinu. Godine nestašice i siromaštva su pregurali takođe zahvaljujući Eugeniji, koja je zarađivala prevodeći poeziju i dajući časove jezika. Ona je podučavala i dečaka Amedea.

Amedeo Modiljani i Žan Ebutern Modiljani, skandal majstor između dve vatre: Pesnik i egzibicionista (4. deo)

Amedeo Modiljani i Žan Ebutern

Eugenija je bila potomak elitističke sefardske porodice, čije poznato stablo seže do Baruha de Spinoze (Benedict de Spinoza). Glava porodice, Flamino (Flaminio Modigliani), bio je rudarski inženjer, potom bankar, dok nije bankrotirao i sunovratio se u bedu.

Ukratko, živeli su kao crkveni miševi.

Činio mi se da je okružen čvrstim krugom usamljenosti. Ne sećam se da se ikome javljao u Luksemburškom vrtu ili u Latinskoj četvrti, gde su se svi manje ili više poznavali. Nisam od njega čula ime nijednoga znanca, prijatelja ili umetnika i nisam čula nijednu dosetku. Nikad ga nisam videla pijanog, niti je ikad mirisao na vino. Sa mnom nije govorio ni o čemu zemaljskom. Bio je pristojan, ali to nije bila posledica vaspitanja, nego odraz uzvišenosti duha. Vodio me je da gledam stari Pariz iza Panteona, noću pri mesečini.

Dobro je znao grad, ali smo ipak jednom zalutali.

Po kiši (u Parizu često pada kiša), Modiljani je išao s vrlo starim, golemim crnim kišobranom. Nekad smo sedeli pod tim kišobranom na klupici u Luksemburškom parku, padala je topla, letnja kiša, a mi smo uglas čitali Verlena, kojeg smo dobro znali napamet i radovali se što pamtimo iste stvari.

Zajednica ruskih umetnika, pesnika i pisaca bila je prilično velika. Modiljani je imao mnogo prijatelja među njima, ma šta mislila Ahmatova. Neko od njih ih je upoznao. Pola veka posle susreta i života sa Modiljanijem, Ahmatova u memoarima piše da je upoznala Amedea u proleće 1910. i da ga je videla samo nekoliko puta. Tokom tih nekoliko puta  zaljubila se, svakako i on; navodno joj je pisao da je opsednut njome, tvrdi Ahmatova. Odgovarala je stihovima, o svojoj ništa manjoj opsednutosti njime.

Kritičar i filolog Ala Marčenko (Ala Marchenko) objavila je 2006. istraživanje o odnosu Ahmatove i Amedea, u kome tvrdi da Ahmatova nije bila zanesena Modiljanijem za vreme njenog drugog putovanja u Pariz i pesme, koje se povezuju sa italijanskim umetnikom, nisu posvećene njemu.

Ahmatova se 1911. u Parizu srela sa pesnikom i prozaistom Georgijem Ivanovičem Čulkovim (Georgy Chulkov, 1879-1939) i družila se, intenzivno, oko tri meseca.

Postoje sumnje da je Modiljani, koji nije bio naklonjen pisanju, Ahmatovoj ikada išta napisao. Istraživači idu i dalje tvrdnjom da Anina lirika u kojoj se obraća Amedeu ili ga poimence označava, opisujući situacije, osećanja, reagovanja, nije utemeljena na stvarnim, realnim dešavanjima. Bar ne sa Modiljanijem.

Ona je, navodno, osećala krivicu zbog povređenih osećanja Gumileva i bojala se da će je ostaviti, mada, po mnogo čemu sudim, nije brinula o tuđim emocijama. Možda je bilo prerano da se, na početku medenog meseca, zaljubi u drugog, makar i u Modiljanija, ali se, eto, desilo!

Obožavao je njen dugi vrat i izduženo telo. Nešto se zbilja dešavalo: ili je Modiljani bio zaljubljen u Ahmatovu jer se njena graciozna figura poklapala sa njegovim estetičkim idealom ili je uticala na to da promeni estetiku.

Kada ga je ostavila, koju je zbog bledog tena, crne kose i zelenih očiju smatrao otelotvorenjem lepote, Modiljani je potonuo u drogu i alkohol.

Modiljanijevi L Amedeo kao beba S rodna kuća u Livornu D Modiljani, skandal majstor između dve vatre: Pesnik i egzibicionista (4. deo)

Modiljanijevi (L), Amedeo kao beba (S), rodna kuća u Livornu (D)

Natalija Ljanda u eseju “Anđeo tužnog lika” tvrdi: Modiljani je slikao Ahmatovu, a ona je, narcisoidna, pisala nežna pisma, tvrdeći da su Amedeova.

U poeziji Ahmatove sve pesme su, kako smatra Ljanda, tajno upućene Modiljaniju, smeštene u određene vremenske okvire i grade lirski siže: susret, odvojenost, očekivanje novog susreta, osećanje greha, mržnja prema mužu, prevara. Istraživač smatra da, u direktnom ili u nejasnom obliku, pesme prikazuju događaje iz realnog života. Pored tolikih emotivnih veza, pa i poniženja, kao sa Nikolajem Puninom (Nikolay Punin) i Vladimirom Garšinom (Vladimir Georgievich Garshin), ne verujem da je Ahmatova, čak i kad je flertovala sa Modiljanijem, u pesmama – makar i ime navodila – stvarno mislila na njega.

U sivom maglovitom Parizu,
Sigurno Modiljani opet
Neprimetno luta za mnom.
Tužnog lika
I san mi donosi tugu
I prisustvo krivice

Modiljanijevu ostavštinu, pored više crteža i nešto skulptura, čini 365 slika prepoznatljivog rukopisa kao dana u godini. I život poput vodenog cveta.

Na koncu, treba se setiti da je Modiljani imao posve smireniji, romantičan, uvažavajući, gotovo obožavajući odnos prema ženama, posebno prema Žani Ebutern, no što ga je imao, na primer, Pikaso prema svojim muzama. Toskanac je bio visoko moralan, nikada nije istovremeno imao, poput Pikasa, više žena.

Treči deo teksta pročitajte ovde.


Milosav Slavko Pešić, pesnik, prozni pisac, prevodilac. Objavio naramak knjiga. Pisac za sladokusce. Čuvar jezika.

Editors choice