Moj filozofski otac, moj drug i moja ljubav

Moj filozofski otac, moj drug i moja ljubav

Ljudi su u jednom segmentu razvoja čovečanstva spoznali potrebu za postojanjem nekog svemoćnog, nekog iznad sebe i potrebu obraćanja istom. Bilo u milim ili nemilim okolnostima, bilo u potrazi za unutrašnjim mirom, bilo sa morem retorskih pitanja, a opet sa nekom vrstom lepšeg i lakšeg uzdaha potom…

Međutim, čovek je u stanju da apsolutno sve izopači, tradiciju i poštovanje iz dana u dan da gazi ili zaobilazi i onda kada isti potpuno iščeznu, kult ni ne liči na ono kakvim je zamišljen, ostaje svega par minuta molitve kada su životi u pitanju ili kada se stolice klate na bilo kojoj, metaforički rečeno, provaliji.

No dobro, nisam želela diskutovati o bogohuljenju, već prosto napraviti sličnost ili povući paralelu između istih, a opet tako različitih vidova vere i sigurne luke u koju uvek rado pristajemo.

Ne smatram da je moje razmišljanje i iskustvo unikatno, naprotiv, mnogi će se poistovetiti sa mnom, ali moj kult jeste jedinstveni primerak i nikada niko u njemu neće prepoznati ono što ja znam gotovo u poru.

1 Dvoje u belom Moj filozofski otac, moj drug i moja ljubav

Srce, čuvaj mi leđa

Izvor snage, izvor motivacija, podsticaj za prelazak na stepenik iznad, razlog za smeh, razlog za “biti lep”, želja za iskustvom, želja za saznanjem… Želja za “ići dalje”. Kao i mnogo toga što se definisati prosto ne može, što osete čula, što se uvuče u kožu i pod kožu, što miriše i boli i prija…

Evidentno je da na nas svakog dana neko ili nešto ostavlja utisak, ali onaj dubinski i krajnje iskren ne ostavlja svako.

Na tom privilegovanom zlatnom postolju stoji potpis treptaja dva smeđa oka, crne tršave kose i osmeha iskrenog u kojem se često znam izgubiti. Psihički snažno, zaštitnički nastrojeno, istrajno i uporno, od poverenja i iskreno muško. Ono koje na isti način prihvata suze i smeh, ono koje bodri i neopisivo grli, ono kojem uvek trčim u susret, ono kojem se uvek, pa makar u mislima vraćam… Ono muško koje u meni pokreće i onaj atom snage i volje za koji nisam ni znala da posedujem. Ono čija je priča najlepša beseda, čiji je glas najlepši zvuk… Ono koje umiruje i nežno gleda…

I na kraju, ono muško koje voli svakoga dana sve više i više, i uči me da je za dobro jutro i doručak potrebno svega par zagrljaja, tri nežna pogleda, tri osmeha i bezbroj poljubaca.

Izvor fotografija: tumblr.com


Jovana Stojmenović čvrsto veruje u osobine horoskopskog znaka škorpije, i često se poziva na iste. Uglavnom je racionalna, mada se ponekad zagubi u sopstvenim mislima i beleškama. Nedavno je krunisana za internacionalnu dragu Savetu.