WANNABE MAGAZINE: Šta je po tvom mišljenju stil?
Jovana Ljuština: Stil je pitanje svesti o sebi i pitanje samopouzdanja. Ne krije se ni u krpicama, ni u detaljima, već u načinu na koji se nešto nosi i u ličnom osećaju.
Kako si izgradila svoj stil?
Veliki uticaj na moje odrastanje, a samim tim i na modno sazrevanje, imale su mama i baka. Sezonsko i vansezonsko šivenje bilo je deo mog života od rođenja, da bi se tokom tinejdžerskih godina pretvorilo u opsesiju posedovanja nekog komada koji niko drugi nema.
Tvoj omiljeni brendovi i zašto?
Nemam omiljene brendove, niti mi je bitno da garderoba ima određenu etiketu. Kupovina garderobe je za mene avantura koja podrazumeva često i iscrpljujuće traganje za određenim komadom, a nekad i slučajno naletanje na nešto potpuno neočekivano. Tada nisam vođena niti mestom na kojem taj komad mora biti kupljen niti cenom, već samo time da li mi se nešto dopada i da li je dobrog kvaliteta.
Da li pratiš rad nekog kreatora?
Pratim rad naših mladih kreatora Marije Matić, Bojane Bradić i Predraga Đuknića.
Šta misliš o modi u Srbiji?
S obzirom na tolike godine potpune izolacije i totalnog modnog mrtvila, nemoguće je očekivati da nam modna scena bude bolja nego što jeste. Mi smo zemlja u tranziciji i zemlja u kojoj je prosečna plata manja od cene polovnih Manolo Blahnik cipela. Zato smatram pretencioznim i preoštrim komentare da ovde nista ne valja. Ima dosta mladih ljudi koji rade odlično i imamo potencijal, ali da bi se on ostvario, moraju mnoge druge stvari da se poboljšaju, krenu napred.
Tvoj omiljeni komad garderobe je?
Moj omiljeni komad su potpetice, po mogućstvu što više. A osim njih, dešava mi se da kada me oduševi nešto što kupim to bukvalno ne skidam dok mi se potpuno ne smuči.(ili ne pocepa/izliže).
Boje koje najčešće nosiš su?
Najčešće je to petrolej zelena, siva i crna.
Kako se po tvom mišljenju oblače naši političari?
Uh! Teško pitanje. Pa oni funcionišu po principu, svako odelo je odelo. Znate kao ono kad ne možete svojoj babi da objasnite razliku izmedju finetti krema i eurokrema (nutellu se i ne usudjujem da pomenem), jer krem je krem. A kod nas su politika i estrada jedan veliki bećarac u kojem ima svega. Nekada su i svi sastojci izuzetno kvalitetni i sa pedigreom, ali potpuno pogrešno pomešani. Kod moje babe je možda pitanje penzije zašto jede fineti, ali kod našeg politickog življa je pitanje toga što oni sebe smatraju krem de la kremom…. pa makar i bilo kojim.
