Moralno posrnula, opet se prevrnula

Moralno posrnula, opet se prevrnula

Imam tu sreću ili nesreću da svaki ljubavni problem koji neko od mojih prijatelja ima, ja moram da rešavam. Šta znam, valjda misle da sam mudra proročica. Uglavnom, kad poređam činjenice i premotam film, pa shvatim u čemu je tačno problem, sve se svede na prevaru.

Malo-pomalo, jedan po jedan klijent u mom prenatrpanom rasporedu i ja ti, sestro slatka, zaključim da žene mnogo više varaju. Drage dame, nemojte se ljutiti na mene, iznosim činjenice (uskoro ću i opravdanja, ne brinite).

Kažu da srećna veza ne postoji. Navodi me da se zapitam zašto onda uopšte ceo život tragamo za ljubavlju, ali opet, to je već druga tema. Navela sam to mudro utočište za sve naše sledeće postupke, baš iz razloga što kad već nešto ne štima, daj da to sredimo na ovaj ili onaj način.

Prvi mudri potez svih mojih “pacijenata” bio je razgovor sa voljenom osobom. Ne posvećuješ mi dovoljno pažnje, kompliment sam od tebe dobila prošle zime i to tek kad sam te pitala sama kako izgledam, tvoji prijatelji me ne vole, stalno smo kod tebe kući, poklon ni za rođendan nisam dobila, mislim da me varaš (što se opet svodi na nedostatak pažnje), draže ti je da ideš sa drugovima na utakmicu nego sa mnom na produženi vikend, već tri godine smo zajedno a i dalje ne želiš da me upoznaš sa svojima, zašto te bivša devojka još uvek zove, ko su ti one sa Facebooka i tako u nedogled…

Razgovor u većini slučajeva dobro prođe, ali sve ostaje isto.

Tad na snagu stupa neposrednije suočavanje sa gospodinom, što neretko dovodi do svađe, pa i suza propraćenih razočaranjem i žalom za boljim danima.

Eh, onda ja stupam na snagu. Kada sam već dala sve razumne savete kojih sam mogla da se setim, taman pomislim da je vreme da poslednji atom snage utrošim na tešenje slomljene drugarice kad ona stiže sa drugim problemom. Prevarila ga je. A ja stvarno verujem da je on to veče ipak gledao utakmicu sa ortakom ili se u kafani očajan opijao, slušajući njihove pesme.

Razlozi opet različiti. Srela sam bivšeg, on me i dalje voli i razume, trebalo mi je malo predaha, zaslužio je da se predam drugom, taj neko me više ceni, previše sam se napila ne sećam se ničeg, zvala sam tog i tog, jer baš je taj i taj uvek tu za mene, emotivno sam neispunjena i opet u nedogled – opravdanja.

I šta ćemo sad? Ne bih otvarala temu da li prevaru treba oprostiti ili ne, ali me zanima da li je to neizbežno? Uglavnom im kažem: “Ne brini nikad neće saznati”, mada ne znam koliko tu ima i istine i smisla. Ako već varaš da mu napakostiš, zašto da ne sazna, a ako ti to ništa nije značilo i želiš da mu se vratiš, što si to uradila? Trenutak slabosti? Ne, draga moja, to je samo najlepše skovana laž na koju se svi vadimo.

I onda, ako izuzmemo one koje varaju jer su mlade i bez griže savesti, “neiživljene”, što takođe nema smisla, jer im onda dečko i ne treba, može li neko da mi kaže zašto to radimo? Ako smislim nešto pametno da nas opravda javljam, do tada same razmislite.


Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al veičto zaljubljena. Obožava putovanja I želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog ‘alfa mužjaka’ ( čitaj:bišona ) I ne može da zamisli život bez njega . Trudi se da joj svaki dan bude poseban, I zahvalna je sto je okružena ljudima koji joj to I omogućavaju .