Rođena kao Mihaela Danovska u Sofiji 1979, majka trinaestogodišnje devojčice Ide, udovica savremenog slikara Jorga Imendorfa – Oda Žon seli se iz Nemačke u grad koji je, ispostavlja se vekovima unazad, utočište za umetnike, u Pariz.
Od 1998. do 2003. pohađala je Akademiju lepih umetnosti u Dizeldorfu u klasi profesora, kasnije supruga, Jorga Imendorfa.
Iako pred kamerama deluje povučeno, donekle i vođena stidljivošću, Oda Žon, kroz steknuto umeće, tehnike koje privlače pažnju, gotovo prepada glasom svojih crteža i slika – koje, nasuprot njenoj predstavljenoj povučenosti, znaju da zaplaču, zavrište, oduševe i navedu posmatrača na mnoga pitanja o životu uopšte.
Dok njen rad vrši katarzu nad nama, dok iz nas samih crpi pregršt osećanja, među kojima pronalazimo često susret i onih najsuprotnijih i najrazličitijih emocija – čini mi se kako Mihaela Danovska ne ostavlja jedino pečat svoje, naizgled krhke i lepe, unutrašnjosti u svojim delima; njeno stvaralaštvo zapravo liči na ogledalo unutrašnjosti sveta. Štagod to značilo ili moglo da znači, bili vi osetljivi na umetnost ili ne – rešeni ograničenosti, slobodoumni ili zatvoreni sopstvenom, nikad proverenom, vizijom postojanja – pred crtežima Mihaele skupićete se saznanjem da ste mali, da smo mali i da znanje nikada nije svršeni čin – upijajući pogledom sažete istine bojama i pokretima ruke, začućete, donekle, glas šokantnog načina izražavanja. Svejedno koliko nam širina uma bila vrlina.
Na šta se postavlja pitanje da li bismo bili u stanju da istinu sagledamo, a da nas pritom, kroz pisanu ili slikovnu umetnost, ništa ne ogrebe.
Iza sebe ima 17 izložbi, 2012. bila je dobitnica nagrade Pjer Karden (Pierre Cardin Prize) u kategoriji najbolji slikar, 2003. osvaja priznanje “Emprise Art Award”.
Umetničko ime duguje svom pokojnom suprugu.
Oda kao, na starom nemačkom, “draga”, žon (jaune) kao žuto na francuskom – inače, navodi se, Jorgova omiljena boja.
Umirujućih crta lica, blagog dečijeg pogleda, poput deteta koje gleda očima kojima vidi kada izgubi što mu je milo, zasigurno bolnim iskustvima obeležena, neprikosnovene lepote, iako izgleda lomljivo i nemoćno, njenim delima govori suprotno: govori snažno svom snagom svog bića.
Istaknuta i retka po mnogo čemu, stvaralac koji sličnih sebi nema, ujedno nedostižna i dostižna, ali krajnje ljupka i uvek raspoložena za komunikaciju; Odu ćete stoga pronaći na trenutnim društvenim mrežama na kojima deli većinu svojih, već izloženih, crteža i slika.
