Kada sledeći put poželite da ženi pružite oralni seks, razmislite o ovome: vrlo je verovatno da je već bila zaražena do tog trenutka virusom koji bi mogao, nekoliko godina od sada, da vam da rak grla.
Najčešća seksualno prenosiva bolest u SAD-u, gde je i sprovedeno istraživanje, upravo je human papillomavirus, poznat kao HPV koji se smatra uzročnikom brzog porasta u dobijanju raka grla – bolest koja je bila retka kod ljudi koji nisu pili ili pušili preterano. Procenjujući podatke iz 2004. godine, stopa raka grla je porasla za 225 procenata u prethodnih 16 godina, i pokazalo se da su muškarci najviše ugroženi. Istraživanja pokazuju da je stopa oralnog seksa porasla, s obzirom da ga mnogi parovi smatraju sigurnijim od običnog seksa, što dalje može da uzrokuje mnogo ozbiljnije posledice izazvane HPV infekcijama, i to više kod muškaraca nego kod žena. Ovo je neočekivan obrt s obzirom da su žene bile žrtve veće stope mortaliteta zbog ovog virsa koji, između ostalog, izaziva i cervikalni rak preko vaginalnog seksa.
Većina ljudi koji dođu u kontakt sa HPV uspeju da ga se otarase kroz par godina bez ikakvih nuspojava ili komplikacija, a broj muškaraca zaraženih HPV virusom koji razviju rak je i dalje veoma mali. Loša vest, doduše, jeste da su istraživanja pokazala da ne postoji ništa što heteroseksualni muškarac sa zdravim seksualnim životom može da uradi da bi se zaštitio od HPV infekcije. Device koje u životu nisu radile ništa, samo se ljubile otvorenih usta su, takođe, bile žrtve virusa. Jedna studija otkriva da ljubljenje može da pojača rizik oralne infekcije više nego sam seksualni čin. A šta je sa monogamijom? Nažalost, i to je van domašaja. Studija pokazuje da polovina žena koje su imale seksualni odnos sa samo jednim partnerom opet nisu bile spasene zaraze virusom i nakon tri godine monogamnog partnerstva. Čak i naivno šaranje okolo ume da bude rizično, jer se virus nalazi na koži ispod noktiju. Kondomi pomažu, ali HPV može da se zakači za previše površina koje ni kondom ne može da zaštiti.
Vakcinacija može da bude prevencija od virusa HPV
Veliki problem HPV virusa je njegova univerzalnost. Poznato je da su zaraženi virusom bili i oni u svojim osamnaestim i oni sa 50 i više godina. Niko ne sme sa sigurnošću da kaže koja je stopa izloženosti virusu među muškarcima, iako muškarci postaju zaraženi više nego žene: studije pokazuju aktivne infekcije kod polovine žena i gotovo dve trećine muškaraca. “Ako ste seksualno aktivni, velika je verovatnoća da ste virusu već bili izloženi.”
Iako ima više od 100 vrsta HPV virusa, većina oralnih kancera dolazi od virusa HPV-16. Oni koji su pozitivni na HPV-16 imaju 14 puta veće šanse da razviju oralni kancer od onih koji nisu pozitivni. (Ima barem sedam drugih vrsta za koje se zna da izazivaju kancere, uključujući cervikalni, analni, kancer penisa, vulvatni i još šest vrsta za koje se još uvek samo sumnja).
Za razliku od cervikalnog kancera koji može da se ustanovi jednostavnim Papa testom, ne postoji test koji može da registruje pojavu HPV virusa u grlu. Često se kancer već raširi do trenutka kada je uopšte moguće ustanoviti da infekcija postoji. Operacija može da izazove izobličenje, a hemoterapija je često previše iscrpljujuća.
Iako je malo onoga što možete da uradite da sprečite mogućnost dobijanja HPV-a, istraživanja su ustanovila neke faktore rizika. Kada izgubite nevinost u ranim godinama i promenite mnogo seksualnih partnera, pojačavate šanse za dobijanje virusa; dobijanju virusa takođe doprinosi i upotreba nikotina, kao i istorija kondiloma. Međutim, ostaje mnogo nerazrešenih pitanja, kao na primer zašto su muškarci koji koriste marihuanu pod većim rizikom od dobijanja HPV-a i koju ulogu igra rasa. Istraživanje iz 2009. godine je pokazalo da, na primer, belci imaju gotovo devet puta veće šanse da obole od oralnog kancera prouzrokovanog HPV-om nego crnci. Nije poznato da li se ovde radi o različitom seksualnom ponašanju kao uzročniku.
Još jedna misterija je zašto su muškarci tri puta podložniji dobijanju virusa HPV od žena, tačnije, razvitku oralnog kancera. Mnoga istraživanja sumnjaju na hormonalne i rodne razlike. Muškarci su virusu skloniji od žena ali, isto tako, oni imaju niže imunološke reakcije na virus. Štaviše, kako žene stare, one su manje podložne aktivnim infekcijama, dok izgleda kako stariji muškarci, baš kao i mlađi, imaju sklonost dobijanju virusa. Još jedna teorija je u vezi sa seksualnom anatomijom: vagine mogu da prošire HPV u usta više nego penisi, jer vagine često imaju više tečnosti u kojoj članovi HPV virusa mogu da žive, nego što je to slučaj sa skrotumom ili kožicom, delovima koji su najviše uključeni u oralni seks. (I dalje je nepoznato da li HPV živi u spermi.)
Ono što još više zabrinjava jeste da li postoji veza između HPV-a i bolesti srca. Nedavna studija je otkrila da su žene koje imaju HPV dva do tri puta pod većim rizikom od dobijanja srčanih oboljenja od onih koje nemaju HPV virus. Nije još uvek jasno da li HPV povećava rizik kardiovaskularnih problema i da li su žene sa oboljenjima srca sklone dobijanju virusa HPV.
Iako i dalje ne postoji apsolutni lek za ovaj virus, postoji način prevencije, a to je vakcinisanje koje se mora gledati kao imperativ, jer su vakcine, barem kako istraživanja pokazuju, uspele da spreče veliki broj oboljenja od kancera.
Maja Luković je zaljubljena u lepu reč, teži srećnim i jedinstvenim trenucima. Beskrajno pozitivna i uporna.
